Isti tretman predsednika Unije i šefa Evropske komisije

Države Evropske unije započele su preliminarne razgovore o nekim političkim aspektima Lisabonskog ugovora: kancelariji predsednika Unije, obliku diplomatske službe i načinu podele nadležnosti na redovnim ministarskim sastancima u Briselu. Dok će Evropska komisija kasnije ovog meseca predstaviti prvi nacrt budžeta za 2009, ambasadori EU su prošle nedelje razgovarali o mogućoj plati, privilegijama i osoblju budućeg predsednika EU.
Predsednik EU je, podsetimo, funkcija ustanovljena Lisabonskim ugovorom koji bi trebalo da stupi na snagu 1. januara naredne godine. Nazvavši razgovore vrlo apstraktnim i uopštenim, jedan diplomata naveo je da postoji opšta saglasnost da bi predsednik saveta – čiji opis posla tek treba da bude definisan – trebalo da ima tretman jednak onom koji uživa šef Evropske komisije. To bi podrazumevalo platu od 270.000 evra, automobil sa vozačem, kuću i osoblje od oko 20 pripadnika. Čime će se tačno baviti predsednik EU ostaje, međutim, nejasno. Položaj bi mogao da bude čisto administrativan i sveden na predsedavanje samitima evropskih lidera, ali i da se izrodi u moćniju ulogu visokog profila čiji bi nosilac predstavljao pravo lice EU.
Ipak, spekulacije da bi predsednik mogao da dobije specijalnu rezidenciju i predsednički avion odbacilo je nekoliko zvaničnika, uz obrazloženje da bi to imalo višak simbolike, kakav god bude bio opis predsednikovog posla.
Razlike između privilegija predsednika EU i šefa Evropske komisije, obrazložio je jedan diplomata, ne bi trebalo da budu prevelike jer bi to moglo da podstakne njihov rivalitet. U prvom nacrtu budžeta za 2009. ne treba očekivati stavku koja bi se odnosila na platu predsednika, kaže diplomata, zbog strahova da bi to moglo da ugrozi proces ratifikacije Lisabonskog ugovora, posebno u Irskoj, gde će o dokumentu početkom leta biti održan referendum.
Države članice počele su da razmatraju i uvođenje diplomatske službe koja treba da podrži novoustanovljenu funkciju ministra spoljnih poslova. Nota prosleđena ambasadorima podseća ih da „tehnički rad“ mora početi kako bi zaživeo odmah pošto Lisabonski ugovor stupi na snagu. Od država članica zatraženo je mišljenje o tome koliko novca treba usmeriti u diplomatsku službu i da li diplomate treba da budu odgovorne i Komisiji i nacionalnim vladama.
Takvo rešenje je, inače, zastupano prilikom razmatranja propalog ustava EU. Reč je o krajnje političkom pitanju jer neke države i poslanici u Evropskom parlamentu strahuju da će diplomatska služba, bez punog nadzora Komisije, postati oruđe u rukama velikih država članica.