Istina o preminulima od kovida je morala i mogla ranije da bude saopštena 1Foto: FoNet/ Enes Halilović

Nakon preko godinu dana tišine koja je pratila pitanje da li je broj preminulih od kovida 19 u Srbiji veći i u kojoj meri od zvanično prijavljenih brojeva, i ako jeste, zbog čega je to tako, ministar zdravlja Zlatibor Lončar rekao je da je došao trenutak da se formira radna grupa koja će baviti analizom smrtnih slučajeva zaraženih korona virusom.

Pojedini sagovornici Danasa sumnjaju međutim da će ova radna grupa dati odgovor na pitanje koliko je ljudi zapravo preminulo.

Doktor Vuk Vučić, predsednik udruženja lekara Ujedinjeni protiv kovida (UPK), naglašava da bi takav odgovor mogao da se dobije jedino ako u grupi budu „nezavisni stručnjaci a ne ljudi koji bi bili izvađeni iz političkog šešira“.

Istovremeno, novinarka Birna Natalija Jovanović, koja je i autorka teksta koji je pokazao da postoji bitno neslaganje između zvanično objavljenih brojeva i broja umrlih koji su se našli u bazi podataka, naglašava da se „prava revizija podataka dešavala prošle godine iza očiju javnosti“, te „da je to jedina revizija o kojoj treba da pričamo“.

Dok su se sumnje u zvanične podatke samo povećale nakon teksta Birna, ono u šta pak nije bilo ni trunke sumnje i što je bilo očigledno jeste da su nadležni tokom prethodnih 15 meseci odbijali da pruže javnosti odgovore na većinu pitanja koja su pratila pandemiju.

Tako podaci iz kancelarije Poverenika za informacije od javnog značaja Milana Marinovića pokazuju da je od početka pandemije primljeno 270 žalbi zbog nedostavljanja informacija vezanih za pandemiju kovida 19, od kojih je poverenik rešio 233.

– Od 270 izjavljenih žalbi u 39 predmeta zahteva za pristup informacijama, bile su, između ostalog, i informacije vezane za broj preminulih lica – navodi se u odgovorima Danasu iz kancelarije Poverenika. Oni dodaju i da su podnosioci žalbi najčešće bili mediji (u 28 slučajeva), a da su žalbe podnosile i NVO u tri slučaja, odnosno građani u osam.

Jednu od pritužbi podnela je i novinarka Danasa Zorica Miladinović, koja više od godinu dana ne uspeva da dobije informacije o broju umrlih pacijenata u kovid zoni Univerzitetskog kliničkog centra Niš (videti drugi tekst). Put koji je za to vreme prešla novinarka Danasa nije neuobičajan, kaže poverenik Milan Marinović. Kako objašnjava, u jednom trenutku povereniku postaju vezane ruke jer ne može da izrekne kaznu instituciji koja ne dostavlja odgovore.

Povodom najave ministra Lončara da će se formirati radna grupa, Marinović ističe da pozdravlja takvu odluku. Upitan da li je međutim to moglo da bude učinjeno ranije on kaže – najlogičnije bi bilo da je takvo telo ranije napravljano.

– Bilo bi korisno da je od početka postojalo. S tim da ne mogu da ulazim u to koliko bi rad takve jedne grupe okupirao ljude zaposlene u zdravstvu i da li su postojali kapaciteti da se tako nešto uradi u trenutku kada postoje prioriteti u odnosu na zaštitu zdravlja, navodi Marinović.

Upravo je ministar zdravlja Zlatibor Lončar u ranijim izjavama insistirao na tome da komisija koja bi istraživala broj preminulih ne može da se formira dok se epidemija ne okonča, jer je bi takvo telo imalo veliki posao pred sobom za koji u vreme epidemije nemaju vremena oni koji se bave lečenjem bolesnika.

Doktor Vuk Vučić kaže da ovo obrazloženje deluje razumno, ali i ističe svoje sumnje u njegovu istinitost. UPK su naime još prošle godine zatražili da se formira komisija koja bi utvrdila šta se dešavalo u novopazarskoj bolnici u vreme kada je epidmeija bila na vrhuncu u ovom gradu. Odgovor na svoj zahtev nikad nisu dobili iz Ministarstva zdravlja.

– Postojala je zakonska obaveza da se takva komisija formira i to je tada moglo da bude urađeno. Činjenica je da nije zbog čega mi imamo svoje sumnje i u rad ovog tela čije se formiranje najavljuje, kaže Vučić. Povodom najave ministra Lončara, da će u radnoj grupi biti predstavnici bolnica, lokalnih samouprava i Republičkog zavoda za statistiku, Vuk Vučić kaže da u tom telu treba da budu pre svega stručnjaci.

– Ova radna grupa imaće smisla jedino ako je budu činili nezavisni stručnjaci, pre svega mislim na ljudi iz sudske medicine, kliničare (pulmologe, infektologe..) i epidemiologe, što znači da njeni članovi ne bi trebalo da se biraju iz političkog šešira jer se onda vraćamo ponovo na nepoverenje u institucije, navodi Vučić. Upitan da li bi UPK učestvovao u radu takve grupe on kaže da bi svakako, te da UPK pozdravljaju odluku da se ovo telo formira.

Natalija Jovanović pak ističe da je najavljena revizija i formiranje radne grupe besmisleno.

– Ako radimo reviziju nad podacima koji su u startu netačni, ne znam šta se postiže tom revizijom. BIRN je pokazao u svom tekstu da su zvanično objavljeni podaci o broju preminulih značajno manji u odnosu na broj preminulih koji su evidentirani u informacionom sistemu kovid 19, u koji su podatke unosili sami lekari. Prava revizija se dešavala prošle godine iza očiju javnosti i to je jedina revizija o kojoj treba da pričamo. Ali o njoj ne treba da pričamo kroz radnu grupu nego kroz tužilaštvo koje će da utvrdi ko je umanjivao broj preminulih, kaže Jovanović.

Inače, dosadašnji podaci RZS pokazuju da je tokom pandemije broj umrlih u odnosu na prethodni period bio višestruku veći – samo u decembru prošle godine umrla je 17.321 osoba, što je čak 96 odsto više nego u istom mesecu 2019. Takođe, u prva četiri meseca 2021. umrlo je 33 odsto više ljudi nego u istom periodu 2020. godine.

Izveštaj najranije u junu

Ministar Lončar je najavio i da će radnoj grupi biti potrebno nekoliko nedelja da predstavi javnosti podatke do kojih je došla, što znači da bi oni trebalo da budu dostupni najranije u junu. U junu inače Republički zavod za statistiku obično objavljuje podatke o broj preminulih tokom prethodne godine po uzrocima smrti.

Najviše žalbi protiv zdravstvenih ustanova

Podaci dobijeni iz Kancelarije poverenika pokazuju da je od 39 žalbi upućenih povereniku zbog nedostavljanja informacija od javnog značaja vezanih za broj preminulih od kovida najviše njih bilo usmereno protiv zdravstvenih ustanova (34). Tri su bile usmereno protiv javnih službi i preduzeća u lokalnim samoupravama, a po jedna protiv ministarstva odnosno republičke agencije, direkcije, zavoda, fondova. „Od ovih 39 žalbi, poverenik je rešio 36 na sledeći način: 16 naloženih mera (4 izvršeno, 8 neizvršeno, 4 delimično izvršeno) i 20 postupaka je obustavljeno zbog naknadnog postupanja organa vlasti odnosno odustanka tražioca informacije“, rečeno je Danasu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari