Istina zamagljivana upotrebom šifara bolesti

U tom izveštaju zabeleženo je takođe da je od kovida 19 preminulo 10.356 osoba. Kako nam je potvrđeno u RZS, Zavod je do ovog broja došao uzimajući u obzir one smrti čiji je uzrok naveden pod šiframa UO.71 (Covid-19 laboratorijski potvrđen slučaj) i U0.72 (laboratorijski nepotvrđen slučaj Covid-19).

S obzirom na to da su I RZS I Komisija došli do istog broja, nameće se zaključak da su koristili istu metodologiju, odnosno da je komisija Ministarstva zdravlja sagledavala samo smrti pod šiframa za kovid 19, što znači da nije uzela u obzir one građane koji su preminuli od kovida 19, a čije su smrti zavedena pod šiframa koje nemaju veze sa kovidom. Potvrdu ove pretpostavke juče ipak nismo dobili.

Direktorka Instituta za javno zdravlje Batut Verica Jovanović, koja je i predsednica Komisije, nije mogla da odgovori na pitanja, poslata juče popodne, do zaključenja ovog izdanja, ali nam je rekla da će odgovori u narednom periodu stići. A upravo je pitanje koja je metodologija korišćena u radu komisije ključna da bi se ocenili nalazi do kojih je ovo telo došlo.

Kako je prošle godine rekao član Kriznog štaba epidemiolog Predrag Kon, koji je zajedno sa kolegom Zoranom Kokićem iz DZ Voždovac, ispitivao smrtnost od kovida 19 na teritoriji Beograda tokom prvog talasa epidemije, primećeno je da postoje smrti koje nisu vođene pod „kovid“ šiframa UO.71 I UO.72, a iza kojih je vrlo moguće da se krije kovid. Te šifre iza kojih je moguće da se krije kovid, su one koje se pišu u slučaju smrti od bolesti sistema za disanje.

Kada se pogledaju podaci Republičkog zavoda za statistiku za 2020, juče objavljeni u bazi podataka dostupnoj na sajtu RZS, vidi se da je prošle godine od bolesti sistema za disanje preminulo 6.715 osoba, što za skoro trećinu više u odnosu na desetogodišnji prosek.

Upitana da prokomentariše veći broj umrlih tokom 2020. godine od bolesti sistema za disanje, ali i bolesti krvotoka (gde je primećeno manje povećanje), epidemiološkinja Ivana Prokić, članica Ujedinjenih protiv kovida, kaže „ako zaista postoji ovakvo odstupanje od 10-godišnjeg proseka onda je jasno da višak smrti može da se pripiše kovidu“.

– S obzirom na to da komisija nije objasnila metodologiju kojom su došli do broja od 10.000 preminulih, ne mogu da sudim o tome koliko je taj broj tačan, mada zvuči ispravnije od oko 3.000, koliko je prijavljeno za kovid u 2020. Svakako, vreme za koje je komisija došla do tih podataka kao i ova diskrepanca u odnosu na izveštaj RZS govori mi da nije urađen temeljni posao i potvrđuje da je komisija napravljena pro forme da se opravda loše vođenje epidemije, kaže Prokić.

Ona ističe da postoji mnogo razloga (namernih i nenamernih) zbog kojih svi koji su preminuli od kovida 19 nisu ušli u zvaničnu statistiku.

– Za deo ljudi ne bude prepoznato da imaju kovid, pa se smrt svrsta pod neku drugu šifru, ili se smrt zbog komplikacije neke hronične bolesti svrsta pod smrt od te hronične bolesti, a ne kovid. Istina je međutim da taj bolesnik ne bi umro da nije bilo kovida, po čemu i tu smrt treba svrstati pod kovid. Pogrešna dijagnoza i uzrok smrti je nešto što se dešava i inače, ali samo po sebi ne može biti uzrok ovolikoj diskrepanci, ukoliko se ne radi namerno i sistemski, ističe Prokić.

Ona dodaje da su lekari iz crvenih zona prijavljivali Ujedinjenima protiv kovida situacije kada su im šifre uzroka smrti koje su potpisali, naknadno menjane kako bi se podaci krivotvorili.

– Dalje znamo i već smo ukazivali da su podaci o umrlim menjani ručno pa nisu u skladu sa očekivanim statističkim distribucijama, kaže Prokić, postavljajući pitanje „Ko će za to da odgovara?“.

Ministar zdravlja Zlatibor Lončar kazao je u sredu da je u Srbiji tokom 2020. godine bilo 10.356 smrti od bolesti povezanih sa korona virusom. On je istakao da se ovaj broj odnosi na ljude koji su imali simptome korone ili su bili u kontaktu sa osobom koja je bila pozitivna.

– To znači da tu ubrajamo i ljude koji nisu ležali u bolnici, koji su bili negativni na PCR testu ili antigenskom ili su se sami lečili, rekao je Lončar.

Inače, do 1. januara 2021. godine, prema podacima koji su saopštavani svakodnevno u 15h, u Srbiji je od kovida umrlo 3.250 osoba, dakle skoro tri puta manje.

Imajući u vidu i broj preminulih od kovida 19, koji je saopštila komisija, ali i ogroman broj ukupno preminulih 2020, Ivana Prokić poručuje da zdravstvene vlasti treba prema svakom umrlom u ovoj krizi da se odnose sa pijetetom.

– Moraju da shvate da to nije samo broj u statistici, već jedna uništena porodica, i da urade sve što je u njihovoj moći da ustanove za svaku osobu od čega je umrla i da li je to moglo da bude prevenirano. Kada shvate koliki je to broj, možda se onda uozbilje i sastave strategiju za jesen kako bi sprečili da se takvi propusti ponavljaju. Sada je vreme za akciju, a ne opuštanje, zaključuje Prokić.

Oko 13 odsto više ukupno umrlih

Podaci RZS pokazuju da je 2020. godine ukupno umrlo 116.850, što je povećanje od 13 odsto, odnosno oko 15.200 osoba više, u odnosu na desetogodišnji prosek kada se uzme u obzir i 2020. godina, odnosno za period od 2011-2020. Stopa prirodnog priraštaja u Srbiji bila je prošle godine minus osam odsto. „U Beogradskom regionu je, kao i u 2019. godini, zabeležena najniža negativna vrednost stope prirodnog priraštaja (- 4,9 odsto), dok je najviša negativna vrednost stope prirodnog priraštaja zabeležena u Regionu Južne i Istočne Srbije (- 11,1odsto)“, zaopštio je RZS.

Najviše stradalo od bolesti krvotoka

Iz RZS-a su saopštili i da je najveći broj umrlih bio starosti od 75 do 84 godine. Vodeći uzrok smrti kod oba pola bile su bolesti sistema krvotoka, od čega je umrlo je 55.305, zatim tumori (21.392 preminulih) i na kraju kovid 19. „Broj umrlih nasilnom smrću je blago opao u odnosu na prethodnu godinu i u 2020. godini iznosi 2.660 (sa 2.833). Broj samoubistava je za 46 slučajeva manji nego u 2019. godini i iznosi 895“, saopštio je RZS.