Istine o godinama: Porodica kao stub sreće

Umesto da sa vama podignemo čašu, šaljemo vam pregršt dobrih želja ovom pričom koja dokazuje koliko su nam, i pored svih životnih izazova, porodica i naši najmiliji važni. Najvažniji.

Istraživanje „Istina o godinama“, koje je 2016. i 2017. sproveo Truth Central, ekspertski centar agencije McCann u tridesetak zemalja, uključujući i Srbiju, daje uvid u aspekt življenja o kojem se ređe govori, bojažljivo razmišlja – a to je starenje. Studija sprovedena na 24.000 ispitanika širom sveta otkriva ceo spektar stavova koji su deo kolektivnog nasleđa. Neki su univerzalni, neki opet karakteristični za svaku od sredina u kojima je sproveden ovaj ambiciozni poduhvat.

Posmatrano globalno, nalazi su više nego zanimljivi, ali nas naravno najviše zanima Srbija. Istraživanje pokazuje da veći deo ispitanika u našoj zemlji ne razmišlja često o starenju, ali isto tako kroz odgovore na različita pitanja iznad svih kristališe se osećaj pripadnosti porodici i briga za bližnje.

Bližnji pre svega

– Istraživanje „Istina o godinama“ je dodatno potvrdilo značaj porodice za sve generacije u našoj zemlji, a naročito za seniore. Najveće zadovoljstvo u životu za više od 70 odsto osoba starijih od 55 godina predstavljaju njihova deca i unuci. Na globalnom nivou porodica je takođe važna, ali u Srbiji su značaj koji joj se pridaje i čvrstina porodičnih veza naročito izraženi. Seniori u nekim drugim zemljama sa odlaskom u penziju više se okreću individualnim potrebama i željama, dok naši stariji žive za porodicu. Tako imamo primer učesnika u istraživanju, penzionerski par iz Australije, koji se izvinjava svojim unucima jer ne provode dovoljno vremena sa njima zbog bogatog socijalnog života, posvećenosti hobijima i putovanjima. S druge strane, polovina naših seniora čuva unuke bar jednom nedeljno i većina u tome uživa, a na pitanje kako bi najradije proveli vreme oni ne pominju putovanja i hobije, već kažu da bi najradije bili sa svojom decom i unucima – kaže nam Željka Mićić, direktorka za istraživanja i razvoj u agenciji McCann Beograd.

Ona dodaje da su i prethodna istraživanja pokazala da smo mi u Srbiji više privrženi porodici nego što je to slučaj globalno. „Pre dve godine smo sproveli studiju o mladima koja je pokazala da su roditelji najveći idoli ovoj generaciji, oni su prvi od kojih bi većina mladih potražila pomoć u nevolji, a polovina bi najradije potrošila novac na potrebe roditelja i porodice. Porodica je u Srbiji jedan od najvećih izvora blagostanja, tako je pokazala i naša studija o wellness-u“, potkrepljuje tezu o značaju porodice u Srbiji naša sagovornica.

I u radosti, i u brizi

A kada se u obzir uzmu već pomenuti stariji od 55 godina, kao prednost starenja na prvo mesto izbija okruženost decom i unucima. Većina anketiranih se opredeljuje za sopstvenu decu ili unuke kao najveći izvor zadovoljstva u životu. S druge strane, označavajući tri najveća izvora stresa u životu, ispitanici sa 55 i više godina takođe opet pokazuju da im je porodica u neprestanom fokusu. Uz brigu o sopstvenim finansijama i troškovima, „rame uz rame“ stala je zebnja za sigurnost posla dece, odnosno unuka, te njihovi problemi. Zatim sledi bolest bliskih ljudi, pa tek onda strah od sopstvene bolesti, što opet ukazuje da najstariji među nama brinu više za svoje naslednike ili životne saputnike negoli za sebe.

– Mi smo kolektivistička nacija i porodica kao jedna od najvažnijih vrednosti je izvor najvećeg zadovoljstva za ljude u Srbiji, ali isto tako i izvor briga. Istraživanje je pokazalo da već u tridesetim godinama dolazi do neke vrste osvešćivanja o činjenici da starimo, kako mi sami, tako i naši roditelji. I tada počinju brige na koji način ćemo voditi računa o ostarelim roditeljima. Iako se položaj starih u društvu urušio, čini se da je njihova uloga u porodici koliko toliko ostala stabilna. Naravno da to nije isto kao što je bilo pre 50 ili 100 godina kada su stari bili stubovi porodice bez kojih se nije mogla doneti nijedna važna odluka, ali i danas 95 odsto naših seniora tvrdi da ima dobar odnos sa porodicom. Dve trećine njih pomažu članove porodice finansijski, a kada bi imali novca koliko žele, 70 odsto bi ga potrošilo na potrebe dece i unuka. Dakle briga i pomoć je obostrana – mladi brinu o svojim roditeljima i žele da im pomognu i na neki način vrate im sve ono što su oni do sada za njih učinili, dok stariji žele da budu od koristi mlađim generacijama i moglo bi se reći da žive život i brinu brige svojih naslednika. S jedne strane to ukazuje na čvrste porodične veze i povezanost, ali s druge strane i na nepostojanje granica koje su na globalnom nivou dosta izraženije – pojašnjava Željka.

Ona dodaje da privrženost porodici dovodi do toga da ljudi u Srbiji kažu da će se verovatno najviše kajati što su se nervirali oko sitnih i nebitnih stvari koje uključuju i porodične brige. S druge strane, globalno više uočljiv individualistički pristup i okretanje sopstvenim željama i potrebama čini se ne nosi toliku opterećenost i brigu za članove porodice, ali potencijalno dovodi do mogućnosti da se jednog dana oni koji tako žive pokaju što se nisu dovoljno posvetili najbližima i što nisu dovoljno vremena proveli sa njima, objašnjava Željka. 

Ko koga (ne) poštuje?

Istraživanje „Istina o godinama“ pokazuje da 74 odsto opšte populacije u našoj zemlji smatra da većina mladih u današnje vreme ne poštuje mišljenje starih, a čak 83 procenta da su stari bili više poštovani u prošlosti.

Četiri od pet ispitanika od 55 do 64 godine smatraju da su mladi sebični, tri od četiri da ne poštuju mišljenje starih. Svaki drugi misli da su mladi lenji. S druge strane, četvoro od pet mladih u 20-im i 30-im ima utisak da većina starih ne odobrava ponašanje njihovih generacija, tri od četiri kažu za starije da su konzervativni, dvoje od troje da su džangrizavi.

– Istraživanje je pokazalo da međugeneracijski jaz postoji – većina mladih smatra da su stari džangrizavi, konzervativni, da ne odobravaju ponašanje mladih, dok stari misle da su mladi uglavnom lenji, sebični i da ne poštuju mišljenje starijih. Međutim, 95 odsto osoba u dvadesetim i tridesetim kaže da poštuje starije generacije, dve trećine njih smatra da su stari mudri, a više od polovine da su zanimljivi za razgovor. Čak i da su ovo socijalno poželjni odgovori, to nam pokazuje da su se neke vrednosti ipak održale. Ovaj jaz je izraženiji ukoliko govorimo o opštem mišljenju mladih i starih jednih o drugima, međutim ukoliko pređemo na nivo porodice, razumevanje i poštovanje između baka i deka i njihovih unuka je veće. Interesantno je da na pitanje kako žele da budu upamćeni, i mladi i stari odgovaraju isto – kao neko ko je brinuo o porodici i prijateljima i to je definitivno vrednost koja ih najviše spaja i ukazuje da ona u Srbiji još uvek nije ugrožena. Naravno da određena jaz među najmlađim i najstarijim članovima porodice postoji, ali to je nešto što je tipično i karakteristično za bilo koje vreme. Ipak je normalno i prirodno da mladi i stari ne gledaju na svet istim očima – smatra naša sagovornica.

Dakle, možda usled mnoštva životnih izazova s kojim su suočeni, kako naše društvo, tako i pojedinci koji ga čine, generalno ne razmišljamo mnogo o starosti i starenju; možda među generacijama po svim pitanjima ne teče „med i mleko“… ali ipak izgleda da je jedan od stubova na kojem to isto društvo počiva vekovima unazad i dalje dovoljno snažan da izdrži mnoge životne udare. Porodica i zajedništvo iznad svega. Srećni praznici! 

Od besmrtnosti do zebnje

Ono što se u ovom istraživanju čini dodatno zanimljivim jeste kako su ispitanici sagledali starenje iz perspektive godina u kojima se trenutno nalaze. Tako recimo dvadesetogodišnjaci više nego druge generacije starenje percipiraju kao nešto pozitivno, istovremeno više nego ostali bi voleli da žive večno. Biti zabavan pre nego mudar je opcija koju bira najveći procenat 20-godišnjaka. Stručnjaci iz Truth Centrala su ove godine nazvali „Godine bezbrižnosti“.

Ali, već u sledećoj dekadi, označenoj kao „Godine osvešćivanja“, ispitanici se u najvećem procentu bave prevencijom starenja jer upražnjavaju barem jednu aktivnost da bi usporili starenje, više nego pripadnici drugih starosnih grupa. Takođe, najviše brinu o tome kako će voditi računa o svojim roditeljima kada ostare.

„Godine otpora“ su 40-e, koje većina doživljava kao sredinu životnog puta i tačku nakon koje sledi „pad“. Oni najviše tragaju za anti-age proizvodima i najskloniji su da potvrdno odgovore da su bar nekad sa namerom odabrali garderobu u kojoj izgledaju mlađe.

A onda preokret – oni u pedesetim, koje su nazvane „Godine ponovnog buđenja“, više nego ijedna druga generacija smatraju da osoba nikad nije previše stara za romantičnu vezu ili da započne sopstveni biznis. Od svih generacija, osobe u 50-im bi da se najkasnije penzionišu.

Međutim, već u sledećoj životnoj etapi, označenoj kao „Godine zebnje“, a tu je reč o osobama u 60-im, najviše je straha od smrti i mogućnosti da će se umreti u samoći. Više nego druge generacije osobe u 60-im brinu da neće imati dovoljno novca u starosti i da neće ostaviti dovoljno deci.

Slede „Godine pasivnosti“ jer oni u 70-im najviše sati provedu sami i gledajući TV, najmanje se druže sa mladim ljudima i najmanji broj puta nekome kažu „Volim te“. Više od drugih idealnu penziju zamišljaju kao vreme provedeno sa porodicom i ispred televizora, a jedna od najvećih briga im je da ne postanu teret bližnjima.