Sava Vukosavljev je završio učiteljsku školu u Somboru. Svirao je u simfonijskom orkestru koji je u ono vreme postojao u Somboru, a govorimo o godinama pre Drugog svetskog rata. I nakon rata, dakle u novom uređenju i sistemu, s novim vlastima, čika Sava je našao svoje mesto u prosveti.
Po sopstvenom izboru postao je profesor u pedagoškoj školi u Novom Sadu, gde je vodio tri ansambla, hora i orkestra, što je bilo neverovatno za posleratni period – on je u orkestrima imao od 50 do 60 mladih ljudi, učenika.
U programu Radio Novog Sada od osnivanja je nastupalo nekoliko manjih tamburaških sastava, sastavljenih od tadašnjih muzičara, koji su pratili vokalne soliste ili svirali instrumentalne kompozicije. Krajem 1956. doneta je odluka da se formira veliko tamburaško jezgro i taj zadatak je pripao tadašnjem rukovodiocu muzičkog odeljenja Radio Novog Sada – Savi Vukosavljevu. Već je 14. januara 1957. godine održana masovna audicija za članove Velikog tamburaškog orkestra i to tako što je čika Sava obišao uzduž i popreko čitavu Vojvodinu i animirao sve iole poznatije tamburaše da dođu na audiciju. Na audiciji su mogli da učestvuju samo muzičari koji znaju da pišu i čitaju note. To je bio glavni uslov. Nisu mogli da se pojave samo sluhisti koji ne poznaju note. Mora se imati u vidu da je u pitanju 1957. godina i da je u to vreme muzičkih škola i viših ustanova za obrazovanje muzičara bilo izuzetno malo, a pogotovo za tamburu, za koju ni dan-danas nemamo odgovarajuće muzičke škole. Ipak, orkestar je zaživeo i počeo da funkcioniše.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
