Istinu o epidemiji u Srbije neminovno ćemo jednom saznati

Zoran Radovanović: Trebalo bi da bude, a nije. Koliko znam Krizni štab, čiji puni sastav nikad nije objavljenen, ima oko 40 članova. Tu su četiri epidemiologa, bar tri infektologa, pulmolog, imunolog itd. Sve su to stručnjaci. Međutim, problem je u tome što u ovoj zemlji već 30 godina ništa nije samo struka, sve je politika. Ali oni jesu nesumnjivo krivi što su popustili pod pritiscima. Mogu samo zamisliti koliki su to bili pritisci. Mora da su bili ogromni, jer su se ljudi u koje sam verovao – povili.

Biljana Stojković: Nisu bili samostalni u dovoljnoj meri. Pristajali su na političke odluke zanemarujući struku koja je u ovoj situaciji trebalo da bude na prvom mestu. Jasno je da su bili deo jednog političkog tima i da se u mnogim svojim odlukama nisu ponašali kao zastupnici struke.

Karabeg: Glavne mere saopštavao je ili ih je najavljivao predsednik Vučić. Da li je on te odluke donosio na osnovu mišljenja Kriznog štaba ili ih je nametao tom štabu?

Radovanović: Ne bi predsednik Vučić dozvolio da mu neko nameće mišljenje. On je ponizan u inostranstvu, a ovde vežba mišiće.

Stojković: Nemam razumevanja ni za koga ko pristaje da povije leđa i da pogazi sve za šta se školovao i za šta je stručan. Nemam razumevanja za one koji pristaju na sve što odluči Vučić.

Karabeg: U kojoj meri su izbori, derbi na kome je bilo dvadesetak hiljada ljudi, i naglo popuštanje mera uoči izbora doprineli da se krajem juna i početkom jula epidemija ponovo počne širiti i beležiti rekorde?

Radovanović: Vanredno stanje je ukinuto početkom maja zbog priprema za izbore. Mi smo ignorisali savete Svetske zdravstvene organizacije i zemalja koje su se najuspešnije suprotstavile pandemiji. Njihova poruka bila je da se zabrane moraju ukidati jedna po jedna. Znači, eliminišete jednu zabranu, pa pratite efekat. Ako broj zaraženih prestane da pada – odmah vraćate tu meru. A kod nas je zbog izbora sve moralo da izgleda normalno. Kad je ukinuto vanredno stanje, krenule su predizborne aktivnosti. Aktivisti su išli po kućama, nosili zejtin i brašno da korumpiraju narod i ubeđivali ljude za koga da glasaju. Sve to je pospešilo širenje virusa. Predsednik Vučić tvrdi da se na derbiju niko nije zarazio – što naravno nije istina. Dvanaest Crnogoraca, koji su bili na toj utakmici, vratilo se u svoju zemlju sa kovidom 19. Blizu je pameti da skup sa toliko ljudi mora da ostavi posledice.

Karabeg: Kako je bilo mogućno da članovi Kriznog štaba nisu upozorili predsednika Vučića da će naglo popuštanje mera zbog izbora dovesti do velikog porasta zaraženih i smrtnih slučajeva?

Stojković: Stvarno bih volela da vidim kako izgleda komunikacija između njih i Vučića. Ko kome i na koji način daje direktive. Oni su zaista zdušno podržavali izlazak na birališta i naglašavali da to nije nikakva opasnost. Govorili su da virus slabi. To je posebno naglašavala doktorka Kisić Tepavčević, iako niko u svetu – nijedan naučnik, virusolog ili epidemiolog – nikad nije o tome govorio. Naprotiv, govorili su da takvih dokaza uopšte nema. O tome se govorilo samo u Srbiji i jasno je da je ta priča bila u službi predizborne kampanje.

Radovanović: I privatno sam nekoliko puta upozoravao članove Kriznog štaba da priča o slabljenju virusa nije tačna. Ukazivao sam im na slučaj staračkog doma u Nišu, gde je u to vreme od 200 štićenika njih 50 umrlo. Dakle, virus je i dalje bio virulentan. Virulentnost je ubojitost, stepen patogenosti, a patogenost je sposobnost mikroorganizma da izazove štetne efekate. Preoštro je reći da je to bila podvala, ali svakako je bilo friziranja realnosti. Nije se govorilo zaraza, žarište nego rep. Govorilo se – to su džepovi. Džep je nešto što ostane kad se ugasi žarište. A žarišta nisu bila ugašena. Kad su novinari postavili pitanje otkud toliko zaraženih zdravstvenih radnika, jedan član Kriznog štaba odgovorio je da su ti ljudi na kraju radnog vremena umorni, pa kad skidaju zaštitno odelo, onda se sami zaraze zato što ne paze. Eto, dokle se išlo. A u stvari ti nesrećni ljudi nisu imali zaštitna odela. Zato su se i zaražavali. Postoji ogromna diskrepanca između stvarnog života i tih politikantskih izjava.

Karabeg: Tokom epidemije manipulisalo se podacima o broju zaraženih i umrlih. Članovi Kriznog štaba tvrdili su da nisu imali uvid u evidenciju koja pokazuje da je broj zaraženih i umrlih višestruko veći. Da li je moguće da su im bili uskraćeni stvarni podaci?

Radovanović: Po njihovim izjavama ispada da je tako, odnosno da je samo jedna osoba, možda dve, iz stručnog dela štaba imala pristup stvarnim podacima. Zapanjuje kako stručnjaci nisu zahtevali da dobiju uvid u stvarne podatke. Jer, ako imate netačne podatke, donosite pogrešne odluke. Oni kažu – držali smo se zvaničnih podataka. Međutim, predsednica vlade je uz mnogo pompe najavila da je 28. marta uspostavljen elektronski sistem koji obezbeđuje da svaki podatak u roku od dva sata mora da se nađe u bazi podataka. Dakle, ako je neko pozitivan, ako je prebačen u bolnicu, ako je umro, u roku od 120 minuta njegovo ime mora da se nađe u bazi podataka. Rečeno nam je da je to savršen sistem. Međutim, ubrzo se ispostavilo da Institut za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut, koji je u Srbiji krovna medicinska ustanova za prevenciju, daje šture podatke, pa kad su uhvaćeni u nelogičnostima, prestali da objavljuju podatke, što je svojevrsan skandal. E sad, kako su članovi kriznog štaba odlučivali o epidemiološkoj situaciji bez tih podataka? Oni su morali naći način da dođu do istine. Njima su kolege dostavljale informacije o stvarnom stanju. Recimo, početkom juna u Beogradu je u nekim kovid ambulantama procenat pozitivnih bio 70 i 90 odsto, a zvanično se saopštavalo da je negde ispod pet odsto. Sve se moralo uklopiti u zvanični narativ – da smo mi lideri u ovom delu Evrope, da imamo najbrži privredni rast, da je kod nas sve najbolje, da smo na pragu zlatnog doba.

Stojković: Mogu da poverujem da članovi Kriznog štaba nisu dobijali prave podatke, ali ne mogu da verujem da ih nisu tražili. Ako primetite da nešto nije u redu, valjda biste zatražili prave podatke. To što sada izjavljuju da nisu imali prave podatke ne abolira ih od odgovornosti. Svi smo sumnjali u zvanične podatke i zaista bi me čudilo da i oni nisu posumnjali.

Karabeg: Zbog manipulacije sa podacima i zbog skrivanja pravog stanja građani su izgubili poverenje, ne samo u Vučića i Krizni štab, nego i u lekare.

Stojković: Jedan od velikih zločina ovog režima je što se zbog postupaka vlasti razvilo nepoverenje u struku, u profesiju, posebno u lekarsku struku i zdravstvene radnike tokom ove epidemije. Ne znam na koji način će se povratiti poverenje koje je sada izgubljeno. A ogroman broj lekara i zdravstvenih radnika su vrsni profesionalci i požrtvovani ljudi.

Radovanović: Tačno je da nema više aplauza, došlo je do rezignacije, ali lekari i medicinske sestre, koji skapavaju na poslu, zaista zaslužuju i podršku i aplauz. Ti ljudi drže sistem koji je pred pucanjem. Oni rade i po dve smene, satiru se od posla. Zapostavili su porodice, ali za to ih niko ne pita. Oni ne smeju ni da kažu koliko im je teško.

Karabeg: Da li ćemo ikada saznati istinu o epidemiji u Srbiji?

Stojković: Sigurna sam da nećemo saznati istinu dok je ovaj režim na vlasti.

Radovanović: Istina će se jednog dana neminovno saznati. Samo što će u to vreme oni koji su zaslužni za ovo zlo biti na nekom karipskom ostrvu sa svojim milionima i milijardama ukradenih para.