Istoričari pišu za one koji hoće da znaju, a pseudoistoričari za one koji hoće da veruju

Predavanju je prisustvovalo par desetina slušalaca, a veliki deo publike došao je iz pseudoistorijskih krugova kako bi se pobunio i izrazio svojevrstan revolt prema argumentima da Srbi nisu najstariji narod. Iako je na samom početku predavanja naglašeno da publika neće biti uključena u diskusiju na ovu temu, suprotnomišljenici su dobacivali „protivargumente“, neki čak i žustro podvikujući da je Srpska akademija nauka i umetnosti „Antisrpska akademija nauka i umetnosti“.

Profesor dr Radić započeo je svoje predavanje osvrtom na učestalost pseudonaučnih narativa u našoj zemlji i upozorenjem da postoji velika doza sklonosti ljudi da u njih veruju.

„Živimo u vremenu kada se iznova pišu knjige o tome kako zemlja nije sferičnog oblika, nego je zapravo ravna ploča. Vesnici nove astronomije se još jedino nisu dogovorili da li tu ravnu ploču drže četiri slona ili četiri kornjače. U psihologiji postoji pojava koja se označava kao Daning—Krugerov efekat a odnosi se na ljude koji malo znaju a zapravo nisu svesni koliko ne znaju“, kazao je Radić.

Naglasio je da je savremeni čovek sklon verovanju u zanimljivo, zagonetno i tajanstveno pre nego u naučnu istinu, te da u proizvoljnim tumačenjima istorije nedostaje elementarna naučna metodologija.

„Kod nas već godinama preovladava jedan sasvim pogrešan odnos prema istoriji kao nečemu što je samo po sebi lako razumljivo, što ne zahteva nikakvo posebno znanje, nikakvu školsku spremu, u čemu je svako vičan i čime svako može da se bavi. Takvo uverenje proizvelo je poplavu istorijskih knjiga čiji su autori ubeđeni da konačno donose pravu istinu, kolosalne, kopernikanske preokrete i epohalne zaključke između ostalog i o istoriji Srba. Suštinske slabosti proizvoljnih tumačenja prošlosti su prenošenje ličnih smatranja i posmatranja u davna vremena, upadljivo nepoznavanje istorijskih izvora, nepoznavanje starih jezika, pre svega latinskog i grčkog ali i staroslovenskog, srpskoslovenskog i drugih“ objasnio je Radić i dodao da se treba zapitati zbog čega smo u neprestanom strahu da nam je neko nešto oduzeo, ukrao, da nas je prevario i da smo za nešto nepravedno uskraćeni.

Radić je istakao i da istoričari pišu za one koji hoće da znaju, a pseudoistoričari za one koji hoće da veruju.

„Da li su Srbi narod najstariji? Ne možemo na ovo pitanje da damo potvrdan odgovor ali sa velikom istorijskom verodostojnošću i naučnom utemeljenošću možemo da istaknemo da je srpska srednjovekovna država uživala znatno veći ugled i zauzimala više mesto u hijerarhiji onovremenih evropskih država nego što je to slučaj sa današnjom Republikom Srbijom u okviru Evrope našeg vremena“, zaključio je Radić.

Tekst je deo projekta „Uči sa Danasom“, koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva za kulturu i informisanje. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.