Istoričari se podelili oko atentatora na Pavelića

Jedna polemika, međutim, koja je podelila stručne ali i političke krugove, nastavila se oko novog imena Zagorske ulice u Zemunu, koja će ubuduće nositi naziv po Blagoju Jovoviću, atentatoru na ustaškog vođu Antu Pavelića.

Dok poznavaoci savremene istorije polemišu treba li na taj način slaviti atentatore, odnosno „uzimanje pravde u svoje ruke“, kako je to ocenila istoričarka Dubravka Stojanović, s druge strane se nameće kritika da se ta tema preselila u polje ostvarivanja dnevnopolitičkih ciljeva domaće vlasti.

Odluku da atentatoru ustaškog vođe bude odata počast tako što će dobiti svoju ulicu u glavnom gradu, podržava istoričar Čedomir Antić, koji smatra da je Jovović „uzeo pravdu u svoje ruke zato što nije bilo moguće to rešiti drugačije“.

– Svako mišljenje koje je utemeljeno u argumentima i dobroj nameri je dobrodošlo. Međutim, ne vidim kako neko može da brani, primera radi, davanje bilo kakvog značaja pukovniku Štaufenbergu, koji je pokušao atentat na Hitlera a pritom je ubio veliki broj oficira koji možda nisu bili krivi za ratne zločine ili da recimo pohvali otmicu Ajhmana iz Argentine, kome je trebalo suditi, po međunarodnom pravu, a da onda zauzme takav stav o pokušaju atentata na jednog od najvećih masovnih ubica u istoriji i svakako jednom od najbrutalnijih ljudi 20. veka. Mislim da ne možemo reći da je neko bio ispravan zato što je bio levičar, pa je ubio zakonitog prestolonaslednika jedne države, ili nekoga koga je jurio u Argentini, čoveka koji se nikada nije odrekao Hitlera, i vođu jedine fašističke države koja nije izdala Treći rajh 1945. godine, a da potom za Jovovića kažemo da je to „uzimanje pravde u svoje ruke“, ili nekakvo „podilaženje krvnoj osveti“. Mislim da treba negovati uspomene na one junake koji su ubili Sekulu Drljevića u Austriji, komentariše Antić za naš list, nedavno iznete stavove profesorke Stojanović, koji su izazvali brojne negativne reakcije.

Antić napominje da je osnovni problem to što „u našoj javnosti nema dijaloga o bilo čemu“, kao što je i ovaj predlog „došao bez razgovora“. On dodaje da je „veoma ružno što je u našoj zemlji najčitaniji list, zahvaljujući između ostalog i podršci koju uživa kod vlasti, list koji može da napada bilo koga, uključujući i Pavelića“.

Bojan Dimitrijević, istoričar iz Instituta za savremenu istoriju, odluku o izmenama naziva ulica tumači kao deo aktuelne politike gradske vlasti „da neke svoje sadržaje učita u istoriju Beograda“.

– Lično mi smeta što je polemika oko Blagoja Jovovića stavljena u dnevnopolitički kontekst, u odnosima između Srbije i Hrvatske, jer s jedne strane, nije reč o pokušaju neke šire rehabilitacije četničkog i Ravnogorskog pokreta, nego je jedan incidentan događaj izabran za ovako nešto, navodi Dimitrijević i u prilog tome napominje da „istorija Ravnogorskog pokreta, pa i u Crnoj Gori, ima daleko značajnije ličnosti koje bi pre trebalo da postanu nosioci imena ulica“.

– Smatram da ne priliči da na ovaj način proslavljamo i komemorišemo ovaj događaj, s obzirom da tako možemo da ostavimo i drugoj strani, BiH, Hrvatskoj, Makedoniji, Bugarskoj ili bilo kome, da oni proslavljaju one istorijske ličnosti koje su vršile atentate na naše političke figure i vladare. Tako da, iako su atentatori karakteristika 20. veka, ipak nisam načisto da li im treba davati imena ulica, kaže Dimitrijević.

On objašnjava da u se srpskoj istoriografiji do sredine 90-ih nije znalo ko je izvršio atentat na Antu Pavelića u Argentini, te da se tek Jovovićevim dolaskom u Crnu Goru, saznao taj bitan detalj.

– Sa istorijske strane, jedan izvor i to izvor koji je involviran nije na neki način respektivan za neke dublje i šire zaključke i to je po meni glavni problem sa tim događajem, navodi Dimitrijević.

Zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić, koji je i izneo u javnost planove o izmenama naziva ulica, reagovao je juče na komentare istoričarke Dubravke Stojanović, rečima da „nije normalno da bilo ko u Srbiji smatra da Pavelića nije trebalo ubiti“ i dodao da će, uprkos kritikama, imena planiranih ulica ipak biti promenjena.

– Imali ste neverovatne izjave ovih dana, ove srpske elite koja je inače manjina, koja je naučila do 2012, dok im Aleksandar Vučić nije ukinuo privilegije, da određuje stavove društva, da vodi društvo. Mi jesmo demokratsko društvo, ali nije normalno da neko poput Dubravke Stojanović kaže da Ante Paveliću nije suđeno i da nije mogao da bude ubijen bez suđenja. To nije normalno“, kazao je Vesić. On je dodao da se „prašina digla“ samo u pojedinim medijima „koji odražavaju tu politiku“.

– Pre neki dan vam je Đilas govorio o tome i nosio crni flor za Sarajevo. To nije ta politika. Dubravka Stojanović je bila Đilasov funkcioner, u Biblioteci grada Beograda. Po meni, nije normalno da oni kažu da je necivilizacijski ubiti Antu Pavelića. Zlikovca Ante Pavelića ne da nije necivilizacijski ubiti, nego je to ljudska pravda. A oni koji smatraju da ne treba Beograd da ima ulicu Blagoje Jovovića i koji misle da nije u redu što je on ubio Ante Pavelića, da su oni takođe deo našeg društva. Ja mislim da nije normalno da bilo ko u Srbiji smatra da Pavelić nije trebalo da bude ubijen“, ponovio je Vesić, gostujući na TV Prva.

Podsetimo, istoričarka Dubravka Stojanović najavljene izmene naziva ulica doživela je kao „još jedan od mnogih napada na Beograd“, te da brisanje tih imena govori „o jednoj paranoidnoj fazi naše istorije, u kojoj se, posle četiri izgubljena rata, zatvaramo u sebe, gledamo samo „u sopstveni pupak“, izolujemo se od sveta, pa i najbliže geografije“.

„Poseban problem je davanje ulice Blagoju Jovoviću, čoveku koji je pokušao atentat na Antu Pavelića, nakon kojeg je ovaj i umro. Davanje ulice tom čoveku znači da Beograd podržava uzimanje pravde u svoje ruke, da slavi krvnu osvetu, ubice i nasilnike“, navela je Stojanović u tekstu za portal Nova.

Porodica zahvalna

Porodica Blagoja Jovovića uputila je pismo zahvalnosti zameniku gradonačelnika Beograda, zbog preimenovanja Zagorske ulice, preneo je RTS. „Drago nam je da Republika Srbija i grad Beograd ne zaboravljaju svoje heroje. Ta inicijativa omogućava da progovori pravda i da se prepozna istorijska istina i važnost koju je imao planirani i hrabri atentat koji je naš Blagoje učinio protiv ratnog zločinca poglavnika Ante Pavelića“, navela je porodica u zahvalnici.