Kada se pomene Borski okrug prve asocijacije su najčešće borski i majdanpečki rudnik, Đerdapska klisura, možda Hidroelektrane “Đerdap 1 i 2”, eventualno Lepenski Vir i Lazareva pećina i Borsko jezero. A to je tek delić bogatstva koji se nalazi na istoku Srbije i o kome javnost, a na žalost i dobar deo lokalnog stanovništva, malo zna. A trebalo bi
Dečija zainteresovanost pretvorila je istoriju u životni poziv, istina diploma master istoričara mu nije obezbedila posao, ali Miloš Petrović pronašao je način da se bavi istorijom, na svoje i zadovoljstvo brojnih pratilaca na fejsbuk stranici „Upoznajte Borski okrug“ koja je praktično i deo zvanične internet stranice Borskog upravnog okruga.
„Februara 2017. godine, videvši neke reklame kojima su prezentovani okruzi Srbije, pomislio sam da se u ostatku zemlje malo zna šta uopšte čini Borski okrug. Istovremeno, spremao sam diplomski rad i dugo boravio u arhivu, potom je usledilo stažiranje po muzejima, te sam izdvajao zanimljivosti o svom zavičaju“, objasnio je za portal Danas.rs svoje motive ovaj dvadesetdevetogodišnjak iz Donjeg Milanovca koji živi i radi u Beogradu.
Kako ne bi previše dosađivao slao ih je svojim prijateljima na ličnom profilu, a ideja o javnoj fejsbuk stranici sama se nametnula.
„Stranica je postepeno prerastala u ono što je danas, a to je prostor na fejsbuku na kome se govori najpre o istoriji, potom geografiji, arheologiji i kulturnom nasleđu, ali i neizbežnom prirodnom bogatstvu. Cilj je pokazati koliko je ovaj deo Srbije bio i još uvek jeste značajan, od svima poznatog Lepenskog Vira i Rudne Glave kao pionira razvoj rudarstva bakra, preko značajne uloge tokom Rimskog carstva, do 19. i 20. veka kada je podizao Srbiju, kako svojim velikanima, tako i svojim resursima“, objasnio je Petrović
Zanimljivo i zemljacima i drugima
Zahvaljujući njemu saznali smo da je Donji Milanovac 23. juna 1934. bio prvo mesto koje je obišao francuski ministar inostranih poslova Luj Bartu prilikom svog prvog dolaska u Kraljevinu Jugoslaviju, kao i da je proglašen počasnim građaninom Donjeg Milanovca.
Krajinski junak Hajduk Veljko bio je i strip junak izdavačke kuće „Dečije novine“ iz Gornjeg Milanovca, a u leto 1964. devetorica studenata američkog koledža Dartmut, prokrstarilo je Dunav u kanuima i između ostalog, ispela se na najviši vrh Miroča, Veliki Štrbac i to zabeležila fotoaparatom, a Miloš podelio objavama na FB stranici.
Tekstove prate dokumentarne fotografije, isečci iz novina, karte, pa Borski okrug biva zanimljiv i ljudima iz drugih krajeva Srbije.
„Tokom četiri i po godine postojanja nesumnjivo je bilo novih saznanja, za svakog po nešto. Zajedno sa pratiocima, i ja sam saznao mnogo toga. Tragajući za novim materijalom dolazio sam do ranije nepoznatih istorijskih izvora, do kojih inače ne bih došao“, kazao je Miloš, čiji rad nije ostao nezapažen.
„Ukoliko želite da otkrijete više o istoriji ovog malog prostora, veliko znanje našeg mladog kolege i njegova Fejsbuk stranica su pravo mesto“, ovim rečima je ICOM Srbija preporučio FB stranicu Upoznajte Borski okrug.
„Predivna stvar je što profesor Miloš Petrović nesebično deli svoja znanja i informacije koje prikuplja u različitim muzejima i bibliotekama, a sve u vezi mesta, istorijskog i kulturnog nasleđa istočne Srbije, opština i lokaliteta sa područja Borskog upravnog okruga“– navedeno je na zvaničnom sajtu Borskog upravnog okruga na kojem se, nakon dogovorene saradnje načelnika okruga mr Vladimira Stankovića i Miloša Petrovića, sadržaj koji kreira Miloš od 2019. prenosi i na sajt okruga, sa Miloševim potpisom, uz obostranu želju da se sve nešto lepo iz našeg okruženja podeli što većem broju zainteresovanih ljudi.
Pet hiljada posletilaca FB stranice
O interesovanju govori više od pet hiljada pratilaca, a objave neretko imaju doseg i do 15 hiljada ljudi, što je, kako sam autor kaže „ne samo priličan broj za fejsbuk stranicu koja se bavi jednim slabije naseljenim okrugom, već i neočekivan“.
-Ono što je sadržaj učinilo ozbiljnijim, jeste interesovanje. Ispostavilo se da je veliki broj ljudi, kao i ja, istinski zaljubljen u svoj rodni kraji i ima potrebu da o njemu pročita nešto. Treba imati na umu da je reč o pomalo zaboravljenom kraju Srbije, čega su i ovdašnji ljudi svesni, a kako je taj kraj ujedno bogat kulturno-istorijskim nasleđem i prirodnim bogatstvima, javlja se potreba da se pokaže koliko zapravo vredimo. Pored novih saznanja i promocije kulturno-istorijskog nasleđa, voleo bih i da se razbiju neki stereotipi“, kazao je sagovornik portala Danas.rs.
Primera radi, naveo je on, dugo je vladao narativ da je Majdanpek gradsko naselje izniklo u prošlom veku, a reč je o mestu koje je ne samo bilo pionir razvoja srpske industrije sredinom 19. veka, već je i ranije igralo značajnu ulogu unutar Osmanskog carstva i u jednom trenutku Habzburške monarhije.
„Takve istorijske činjenice, ali i one starije iz vremena Rimskog carstva, mogu ne samo da promene poimanje ovog dela Srbije, već i da obogate turističku ponudu“, uveren je Miloš Petrović kome je cilj dalje usavršavanje sadržaja putem malo poznatih istorijskih izvora, a što se tehničkih planova tiče s obzirom na to da mlađa populacija primetno napušta fejsbuk i okreće se drugim društvenim mrežama, misli da stvaranje bloga ili portala ne bi bilo na odmet.
Posvetiće se i malim mestima o kojima se ne zna puno jer kako kaže prostor od Korbova do Zlota i od Boljetina do Kobišnice krije mnogo toga, a naizgled mala mesta, poput Golubinja, Brze Palanke, Radujevca ili Krivelja, nekada su imala i te kako značajnu ulogu. Po njemu istorija takvih mesta pravi je kovčeg sa blagom za svakog istoričara, a on će nastaviti da ga deli promovišući svoj zavičaj.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.