Istorija uspeha u deset slika

Profesorka na uglednom King’s College u Londonu i jedna među profilisanim klasičnim filolozima u svetskim okvirima, približava se ovom fenomenu na neuobičajeni način: ona opisuje deset karakternih svojstava koja su različitim grčkim etničkim celinama, izvan svih granica, bile zajedničke i posvećuje im po jedno posebno poglavlje. Tako je nastala koloritna i interesantna priča o mitovima, bogovima, junacima i ljudima. Edit Hol je osnivač Archive of Peerformances of Greek and Roman Drama na Univerzitetu u Oksfordu. Ona je autor više knjiga o grčkoj istoriografiji i književnosti, inter alia, o kulturnoj istoriji Homerove Odiseje, kao i o robovlasništvu u antici. Academia Europea joj je 2015. dodelila Erazmo-medalju za njene doprinose evropskoj kulturi i nauci.

No u čemu je konkretno bila tajna uspeha grčkih etničkih jedinica, šta ih je – i mimo političkih i kulturnih međa – pokretalo?

Edit Hol pokazuje kako su drevni Grci stolećima baklju duhovnog napretka predavali jedni drugima u ruke. Originalni naslov ove knjige glasi Introducing the Ancient Greeks. From Bronze Age Seafarers to Navigators of the Western Mind. Grke u starini valja sebi predstaviti; oni odavna nisu naprosto deo duhovnog inventara. NJihove tragove slediti obećava jedan naporan put, da bi na kraju oni bili ti koji će helenističkom svetu i zapadu pokazati pravi put.

Edit Hol na prvi pogled ne deluje retorički predisponirana, kao negda ser Moris Baura, da o Grcima drži svečana predavanja, videvši ih protomajstorima naše kulture. Ona je klasični filolog koji studira finese antičkih tragedija, jedne ponorne forme refleksije o svetu. Grci su bili, glasi njen emfatični facit, „pravi narod u pravo vreme na pravom mestu kako bi stolećima nosili štafetu duhovnog progresa“.

Kao razlog Hol navodi deset svojstava Grka. Grci su bili moreplovci i sumnjičavi prema bilo kom autoritetu, individualistički i znatiželjni, otvoreni za nove ideje. Oni su imali smisao za humor, voleli takmičenje i posedovali izvanredne talente, a talentovane ljude poštovali. I na kraju, oni su bili veoma elokventni i naklonjeni zabavama i uživanjama. Ovih deset odlika, koje čine etnokulturni identitet Helena, vezuje i spreže Hol sa deset epoha grčke istorije, od mikenskog sveta do trijumfa hrišćanstva, kao i sa deset geografskih oblasti. Rezultat je pozitivna pripovest o ljudima koji još čitaju knjige, ali prate i formate na kojima se u formi powerpoint – grafika prikazuju 10 najvećih….

Autorka rekurira sve duhovno-istorijske topose da pokaže gipkost i elegantnu savitljivost drevnog grčkog jezika, koji je zacelo nudio bogatu paletu mogućnosti, da bi izrazio kauzalnosti, spojeve i misaone polarnosti. Ovome valja dodati i originalne teze: drevna tragedija je uostalom i zbog toga aktuelna, jer u sebi kao klicu nosi sklonosti Grka za emocionalnu korektnost – što je takođe držanje i docnijih generacije koje su spremne da izraze svoju srdžbu, osvetu, nagone i zavidljivost, umesto da ih potiskuju ili negiraju.

Autorka polaže posebne akcente svojim premisama. Tako Mikenjani nisu naprosto kopije bliskoistočnih formi autoritativnih satrapija, već su predstavljeni kao moreplovci. Zadivljujući je izveštaj senzibilne filološkinje o Hesiodovoj Teogoniji, u kojoj ona povlači razlike sa judeo-hrišćanskom tradicijom: time što su bogovi i ljudi u postojanoj borbi i pregovorima, odnosi su među njima od samoga početka polarizovani. Ona u svoje analize neposredno utkiva rezultate najnovijih naučnih ispitivanja. Holova, u duhu humanističke tradicije, vidi otvoreno društvo i atinsku demokratiju kao plod kolektivnog iskustva i kulturne refleksivnosti.

Svako vreme ima svoju istoriju. Edit Hol je taj zadatak ispunila na impresivan način, te se njena knjiga čita kao poziv na naknadno otkriće grčkog života, polisa i mita i odnosa Grka prema božanstvima. Isto tako i učinka filozofije, nauke i retorike, svega onoga čime se ovaj kulturni krug trajno utisnuo u istorijsku stvarnost čovečanstva.