Foto: Natalija JakovljevićU Subotičkom arhivu se čuvaju stari dokumenti koji imaju opštu vrednost za društvo, međutim, novim Zakonom o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti, koji je počeo da se primenjuje od januara prošle godine, svi arhivi, pa tako i subotički dobijaju dodatnu dokumentaciju koja stiže iz više hiljada privatnih preduzeća.
Osim ovih dodatnih poslova kojima se trenutno bavi svega dvoje zaposlenih, Istorijski arhiv koji čuva arhivsku građu grada Subotice, Bačke Topole i Malog Iđoša, već pola veka nema adekvatan prostor ni smeštajne kapacitete za građu koja se ovde prikuplja i čuva u poslednjih više od 70 godina, zbog čega je ovaj problem poslednjih godina postao hroničan.
Direktor Istorijskog arhiva Subotica, Stevan Mačković, kaže za Danas da su dugo čekali ovaj zakon i da su mnogo očekivali od njega, ali da su najmanje očekivali da će on doneti – probleme.
„Arhivisti su nekada vodili računa o 1.200 firmi, pravnih subjekata, ustanova, gradu Subotica, sudovima, školama, ustanovama kulture, medicinskim ustanovama, i onda je došao ovaj novi zakon koji je široko postavio tu bazu o kojoj mi treba da se staramo, dok su dokumenti koji su predviđeni za čuvanje mahom bezvredni“, ističe Mačković.
Prema njegovom mišljenju, ovih 5.000 malih privrednih subjekata se uplašilo kada su pročitali da su kazne za nedostavljanje dokumentacije arhivu kreću od 50.000 dinara do 2 miliona dinara.
„U ovu kategoriju su sada ušli i nevažni stvaraoci, to jest, dokumentacija koja nema nikakvu vrednost već dokumentarni materijal koji nije za trajno čuvanje. A naši zaposleni sada treba da procenjuju da li je to za čuvanje, da li je dostavljena dokumentacija ispravna, da idu na teren da to proveravaju“, napominje Mačković.
Međutim, kako navodi naš sagovornik, problemi koje im je doneo novi zakon nisu prvi i najveći, jer pored svih onih starih, nerešenih, velikih, hroničnih problema koje imaju zbog neadekvatnog prostora u kome se nalaze, arhivska građa je raštrkana od 3. do 5. sprata Gradske kuće.
Mačković dodaje da je tu i problem odnosa društva, države i osnivača prema arhivskoj delatnosti zbog čega ne postoje uslovi za normalno ili moderno delovanje i funkcionisanje arhiva, primereno 21. veku.
„Potreban je odgovarajući, namenski, pravi prostor. Samo jedan arhiv u Vojvodini je dobio namenski građen prostor a to je Arhiv grada Novog Sada. Mi imamo problem sa prostorom, ovde smo u Gradskoj kući, ali smo još i razbacani na šest lokacija, a jedan od njih je u Bačkoj Topoli. To je bivši magacin teritorijalne odbrane – promaja, duva, otvoreno, ne zaptiva, miševi, insekti, prljavština – katastrofa“, upozorava Mačković.
Dodaje i da su ove prostore, gde imaju oko 80 miliona listova papira, od čega je polovina nesređena, mogli po ugovoru da zaposle spremačicu na svega četiri sata, dok su nekada imali tri spremačice, ali i više zaposlenih.
„Nekada je Istorijski arhiv imao 22. zaposlenih a danas ima 15, što je nedovoljno za obavljanje svih poslova koje imamo. Mi da nemamo nikakvih drugih poslova, za narednih 10-20 godina bi mogli da sredimo polovinu nesređene arhivske građe i onda bi se savršeno lako mogao pronaći svaki podatak“, smatra Mačković.
Napominje i da ne mogu da prime 50 dužnih metara materijala od Gradske kuće jer jednostavno nemaju mesta.
„Naš primarni zadatak bi bio da to što imamo obrađujemo i sređujemo, da iz toga oni koji trebaju da dobiju neke podatke od nas, lakše dođu do njih. Trebalo bi da bude što više sređenih fondova, a ovog trenutka je od 800 fondova polovina sređena a druga polovina čeka na sređivanje“, kaže Mačković.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
