Predsednici SAD i Kube Barak Obama i Raul Kastro sastali su se na marginama Samita Amerika u Panami, što je prvi susret lidera dve zemlje od hladnoratovske ere 1950-ih. Oni su obećali da će nastojati da uspostave miroljubive odnose između Vašingtona i Havane, ali su se saglasili da će između dve države i dalje biti nesuglasica. Kako navode dopisnici, prenele su agencije, Obama i Kastro su sedeli jedan pored drugog u konferencijskoj sali na samitu u Panama Sitiju, napravivši još jedan korak ka obnavljanju diplomatskih odnosa. Nazvavši sastanak s kubanskim liderom istorijskim, Obama je rekao da oseća da je vreme da se pokuša nešto novo i s kubanskom vladom i s kubanskim narodom. „Moguće je da ćemo vremenom okrenuti novi list i uspostaviti nove odnose između naše dve zemlje“, rekao je američki lider.
Kastro je iznenadio prisutne izjavom da se slaže sa svim što Obama kaže. On je, međutim, dodao da su se „saglasili da se povremeno neće slagati“. Kubanski lider je takođe ukazao da je poručio Amerikancima da je Kuba voljna da razmatra pitanja kao što su ljudska prava i sloboda štampe, istakavši da „sve može da se nađe na dnevnom redu“. „Radi smo da o svemu razgovaramo sa strpljenjem. U vezi s nekim stvarima ćemo se složiti, a o nekima nećemo“, izjavio je Kastro.
Američki i kubanski predsednici su se poslednji put sastali pre više od pola veka, kada je na predsedničkoj funkciji u SAD bio Dvajt Ajzenhauer, a u Kubi Fulgensio Batista. Odnosi između Havane i Vašingtona su, međutim, postali zategnuti tokom ere Hladnog rata, a SAD su decenijama pokušavale da izoluju ili smene kubansku vladu. Zanimljivo je da su se Ajzenhauer i Batista takođe sastali u Panami.
Obama je nakon jednočasovnog razgovora s Kastrom rekao da je sastanak bio „iskren i plodotvoran“ i da su njih dvojica razgovarali o pitanjima u vezi s kojima se ne slažu na produktivan način.
Kastro se tokom obraćanja učesnicima Samita oštrim rečima osvrnuo na teškoće kroz koje je Kuba prošla zbog sankcija i stalnih pokušaja SAD da sruše vlast u Havani. On je, međutim, sve iznenadio kada je izjavio da je za to odgovorno više američkih predsednika, ali da Obama nije jedan od njih. Kastro se izvinio prisutnima i Obami zbog emotivnog govora o revoluciji i rekao da je Obama „pošten čovek“, koji nije kriv zbog teškoća koje su Kubanci iskusili proteklih decenija. Obama se složio s Kastrom i ukazao da je Hladni rat davno završen, tako da „iskreno nije zainteresovan za borbe koje su počele pre nego što sam rođen“.
Kubanski lider je tokom govora na Samitu zahtevao ukidanje sankcija SAD Kubi i uklanjanje njegove zemlje sa američke liste država optuženih da podržavaju terorizam. Iako je Obama prošle nedelje predložio da se Kuba ukloni s te liste, taj korak nije preduzeo tokom Samita u Panami, rekavši da je prvo potrebno proučiti nedavno završenu analizu Stejt departmenta. Skidanje Kube s liste država koje se smatraju pomagačima terorista je Kastrov prioritet, pošto bi na taj način, tvrde analitičari, bila uklonjena ljaga s Kube i zemlji bi bilo olakšano vršenje jednostavnih finansijskih transakcija. Obama odlaže da skine Kubu sa liste zato što SAD takođe traže ustupke. One zahtevaju ublažavanje restrikcija slobode kretanja američkih diplomata u Havani i bolju zaštitu ljudskih prava.
Obama je nakon susreta s kubanskim disidentima na forumu civilnog društva rekao da će SAD nastaviti da vrše pritisak na Kubu kada je reč o pitanjima kao što su demokratija i ljudska prava. „Imamo prilično različite stavove o tome kako treba organizovati društvo“, rekao je Obama novinarima pre nego što je otputovao u Vašington.
Na nekoliko minuta s Madurom
Vašington – Predsednik SAD Barak Obama se za vreme Samita Amerika u Panami nakratko sastao i s liderom Venecuele Nikolasom Madurom, što je prvi njihov susret od kada je novi šef venecuelanske države nasledio Uga Čaveza 2013. Kako je saopšteno iz Bele kuće, Obama je poručio da je u interesu SAD da ne preti Venecueli, već da joj pruži podršku kada je reč o „demokratiji, stabilnosti i prosperitetu“. Na sastanku koji je trajao nekoliko minuta lider SAD je zahtevao dijalog s Venecuelom. Odnosi između Karakasa i Vašingtona dodatno su zahladneli u martu kada su SAD uvele sankcije za nekoliko zvaničnika Venecuele, koja je proglašena za opasnost po unutrašnju bezbednost SAD. Maduro je na Samitu rekao da ne veruje Obami, ali da je rad da s njim razgovara u cilju smanjenja tenzija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
