Veliki „Miting bratstva i jedinstva“ predstavljao je vrhunac tzv. antibirokratske revolucije, odnosno, „događanja naroda“, kako je ova „spontana narodna okupljanja“ upravo tog dana nazvao književnik Milovan Vitezović.
Milošević je okupljenoj masi od preko milion ljudi to ga dana poručio: „Pobedićemo, bez obzira što se i danas kao i nekad protiv Srbije udružuju njeni neprijatelji, oni van zemlje sa onima u zemlji. NJima poručujemo da uopšte nismo plašljivi i da u svaku bitku ulazimo s namerom da je dobijemo, da nepravedne i nepoštene bitke, na štetu drugih naroda, nikada nismo vodili“.
Mada se ova dva događaja ne mogu dovesti u direktnu vezu, ipak se može pretpostaviti da je politička atmosfera koja je vladala tih dana u Beogradu i Srbiji u najmanju ruku smanjila entuzijazam potencijalnih navijača jugoslovenske reprezentacije. Činjenica da je toga dana na stadionu JNA bio prisutan mali broj gledalaca upućuje na zaključak da je, u tom trenutku, reprezentativni fudbal bio daleko od središta interesovanja, a da je nacionalistička ideologija efikasno kolonizovala i ovaj segment popularne kulture.
Navodeći ovaj primer, ne želim da tvrdim da je stanovništvo Beograda i Srbije naprasno prestalo da navija za nacionalni tim (u krajnjoj liniji, u Beogradu se zdušno navijalo za Jugoslaviju tokom Svetskog prvenstva 1990. godine). Ipak, navedeni događaji svakako predstavljaju odličnu ilustraciju procesa koji su tada bili na delu, i jačanje onog „nacionalnog“ tasa na vagi koji je počeo da preteže na stranu nacionalističke politike tadašnjeg rukovodstva u Srbiji.
Manje od godinu dana posle ove utakmice, 6. septembra 1989. godine, reprezentacija SFRJ je u Zagrebu protiv Škotske igrala odlučujuću utakmicu u kvalifikacijama za SP 1990. Iako su se u to vreme na utakmicama u Maksimiru redovno pojavljivale hrvatske zastave a navijači Dinama se sve više okretali nacionalizmu, reprezentaciju je te večeri posmatralo četrdeset hiljada ljudi, pun kapacitet stadiona. Trijumf Jugoslavije od 3:1 i plasman na Svetsko prvenstvo zagrebačka publika dočekala je sa oduševljenjem.
Devet meseci kasnije, u maju 1990. godine, isti ovaj stadion bio je poprište „istorijskih“ sukoba navijača i policije, ali je zanimljivo primetiti da je čak i u to vreme, još uvek bilo aktuelno pitanje zajedničkog navijanja za Jugoslaviju na Mondijalu koji se održavao u junu iste godine. U intervjuima sa navijačima pred utakmicu Dinama i Crvene zvezde, ova tema je često potencirana od strane novinara. Tako je jedan od pripadnika BBB-a, koji se predstavio kao Manijak, na pitanje novinara ko će navijati za Jugoslaviju, odgovorio: „Navijaćemo svi zajedno“, konstatujući da će se do juna strasti smiriti i da će reprezentacija na SP u Italiji imati zajedničku podršku svih navijačkih grupa. Na opasku novinara da Delije i Grobari ne žele da navijaju sa njima, kao i da tvrde „da će ih poklati“, navijač Dinama je istakao „da tako sada i oni pričaju“, ali da će stvari biti drugačije kada Mondijal počne, gde će, kako je rekao, „svi zajedno da se biju protiv Engleza“. I intervjui sa navijačima Crvene zvezde pokazali su da navijanje za nacionalni tim Jugoslavije još uvek nije bilo problematično i da se nije postavljalo pitanje podrške reprezentaciji.
Koliko je realno „zajedničko navijanje“ za reprezentaciju ubrzo je pokazao prijateljski meč između Jugoslavije i Holandije, odigran na istom stadionu u Zagrebu 3. juna 1990. godine, nepunih mesec dana nakon nereda uoči neodigrane utakmice između Dinama i Crvene zvezde. Već prilikom intoniranja himne bilo je jasno da od podrške „domaćem“ timu nema ništa. Ceo stadion unisono je zviždao dok je orkestar svirao „Hej Sloveni“, a ironični osmesi pojedinih fudbalera i selektora Osima dovoljno su govorili o atmosferi koja je tu vladala. Zdušna podrška gledalaca holandskom timu iznenadila je i selektora ove zemlje, koji je nakon meča navodno izjavio da nije znao da u ovom delu sveta ima toliko navijača Holandije (Nielsen 2010: 90). Tog leta Jugoslavija je otišla na SP u Italiju kao tim bez podrške, reprezentujući zemlju koja praktično više nije postojala.
Nastavlja se
##################
Ivan Đorđević
Antropolog među navijačima
(Izdavač Biblioteka XX vek)
700 dinara
Krug Komerc DOO distributivni centar knjiga
Dalmatinska 107 Beograd
telefoni 011/ 2401433, 3837311
mejl
krug.avalaŽsbb.rs
www.krugcentar.co.rs
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
