Istraga po taktu politike

„U koordiniranoj akciji pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, Službe za borbu protiv organizovanog kriminala, Policijske uprave za grad Beograd, Bezbednosno-informativne agencije i Tužilaštva za organizovani kriminal, uhapšeni su S. M. (1981), A. D. (1997), M. L. S. (2000), M. S. (1999), V. Đ. (2002) i A. S. (1999) zbog postojanja osnova sumnje da su kao članovi organizovane kriminalne grupe izvršili krivična dela udruživanje radi vršenja krivičnih dela i otmica“, navodi se u saopštenju.

Kako se dodaje, pretresom stanova osumnjičenih zaplenjeni su dva pištolja, vazdušna puška, oko 600 metaka, manja količina narkotika, kao i više mobilnih telefona, kompjuteri i novac. Osumnjičenima je određeno zadržavanje do 48 časova i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni Tužilaštvu za organizovani kriminal. U pritvoru se, podsetimo, od februara nalaze Belivuk, Miljković i njihovih osamnaest saradnika. Oni se sumnjiče da su počinili niz krivičnih dela, među kojima su ubistvo i trgovina narkoticima.

Nova hapšenja je dan ranije, gostujući na RTS-u, najavio ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin, tvrdeći da postoje novi dokazi u istrazi.

– U Belivukovom slučaju ima novih detalja, pronađeno je više mesta na teritoriji Beograda u kojima su se oni sakrivali, čuvali novac, sklanjali pripadnike svog klana i mogu da kažem da će biti novih hapšenja kada je u pitanju organizovani kriminal i visoka korupcija, rekao je Vulin pre dva dana.

Ovim je nastavljena praksa, uspostavljena od samog momenta hapšenja Belivukove grupe, da najviši državni funkcioneri iznose u javnost poverljive podatke iz tužilačke istrage, od najave hapšenja do prikupljenih materijalnih dokaza. Javnost je, između ostalog, poslednjih meseci mogla da vidi fotografije masakriranih tela žrtava klana, ali i da od predsednika Republike čuje jezive pojedinosti o tome šta su osumnjičeni radili sa posmrtnim ostacima žrtava.

Advokat Vladimir Vučinić, bivši predsednik Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu, ističe za Danas da se protivi ovakvom javnom iznošenju dokaza iz predmeta.

– Dokazi koji su javno objavljeni na konferencijama za medije i televizijskim emisijama, ne predstavljaju dokaze u pravnom smislu. Da li će oni i postati dokazi u sudskom postupku odlučuje sud. Ukoliko se za neki dokaz ispostavi da je pribavljen na nezakonit način, on se izdvaja iz spisa predmeta. Pritom ne mislim samo u pravnom smislu, već i u fizičkom smislu se izdvaja, tako da članovi veća koji vode postupak ne mogu ni da vide te nezakonito pribavljene dokaze. To je tako uređeno kako ti dokazi ne bi kontaminirali postupak i uticali na same sudije. Međutim, u ovom slučaju mi imamo situaciju da se „dokazi“ iz istrage javno iznose i da su ih videli milioni građana, pa i sudije koje će sutra suditi u tom predmetu, ukoliko slučaj dođe do suda, navodi Vučinić.

Podsetimo, Belivuk i njegovi saradnici se od februara nalaze u pritvoru. Po isteku roka od šest meseci, Tužilaštvo za organizovani kriminal mora da podigne optužnicu protiv njih ili da ih pusti da se brane sa slobode.

Od čoveka do čoveka

Uz konstataciju da se i u nekim drugim slučajevima dešavalo da pojedini dokazi budu objavljeni u javnosti, advokat Vladimir Vučinić ističe da mu se čini da se to nikada nije radilo u meri u kojoj se to radi u slučaju Belivuk. „Dešavalo se u nekim postupcima da advokati odbrane na prvih nekoliko glavnih pretresa traže od sudije da spreči javno komentarisanje dokaza, ali i oni dobro znaju da sudije nemaju instrumente da to učine. Koliki uticaj na sudski postupak može da ima javno iznošenje dokaza, zavisi od veća do veća, od čoveka do čoveka, navodi Vučinić.