Istraživačka novinarka: Ako izgubimo Asanžov slučaj, izgubili smo demokratiju

U Beogradu je nekoliko puta ponovila da niko ne sme da kaže da ga je baš briga za to što se dešava Džulijanu Asanžu, osnivaču Vikiliksa, pod izgovorom da za razliku od njega koji je kontroverzan čovek, mi pripadamo običnom svetu za čiji život se ne interesuju bezbednosne službe. Štaviše, kaže, ne sme da nas ne zanima što su ukinuta sva prava nekim tamo teroristima, jer se pod izgovorom borbe protiv terorizma usvajaju zakoni, poput onog o neograničenom pritvoru, koji onda važe za sve.

„Neprihvatljivo je da izdavač bude u zatvoru zbog otkrivanja ratnih zločina“, rekla je Maurici o Asanžovom slučaju. 

Naglašava da je baš u tome razlika između demokratije i autoritarne države.  Da u autoritarnoj državi ne možete otkriti ratne zločine, jer vas ubiju. U demokratijama to možete.

„Ako izgubimo ovaj slučaj, izgubili smo demokratiju“, izričita je Maurici uz objašnjenje da to onda znači da nije dozvoljeno da otkrivamo ratne zločine, ljude koji su počinili mučenja i druge zločine.

Ova novinarka tvrdi da je Vikiliks jedinstven i da jedini otkriva zločine moćnih američkih službi.

 „Žele da slome Asanža i unište Vikiliks da ne bi niko objavljivao ova dokumenta. I niko ne bi. Ako pogledate konzorcijum oko „Panama papers“, objavili su vrlo važne informacije i taj slučaj je primer dobrog novinarstva. Ali nikada nisu objavili dokumenta koja otkrivaju mučenja, zloupotrebe ratova u Avganistanu i Iraku“.

To što je Asanž u zatvoru i rat koji se vodi protiv Vikiliksa jesu za nju jasne poruke moćnih tajnih službi da će svako ko bude krenuo njihovim putem proći isto. Biće smrvljen, kaže ona da je poruka medijskim organizacijama, svako ko ko želi da razotkriva CIA, ratne zločine, Pentagon…

Posebno je ljuti što uprkos činjenicama da niko nije stradao kao posledica Vikiliksovih objava o ratovima u Avganistanu i Iraku novine nastavljaju da ponavljaju da su ugrozili živote. To je nazvala kampanjom zasnovanom na netačnim informacijama.

„Pentagon je osnovao jedinicu koja se samo ovim bavila – koliko štete je uzrokovalo objavljivanje tajnih dokumenata. Šef te jedinice svedočio je na suđenju Čelzi Mening i rekao je javno, pred sudijom, da niko nije mrtav niti povređen kao posledica objavljivanja Vikiliksa i to dokumenata koje je dostavila Čelzi Mening“.

I dalje se, zaključila je, diskutuje o žrtvama kojih nema, umesto o pravim žrtvama u Avganistanu, Iraku i drugde.

CIA špjuniranje Asanža    

Pre tri nedelje je La Republika objavila skandal koji su otkrili novinari španskog El Paisa. U ambasadi Ekvadora ne samo da je Asanž bio špjuniran već i advokati, novinari koji su se sastajali sa njim. Snimali su čak i ženske toalete. Ispostavilo se da bezbednosna služba koja je trebalo da zaštiti Asanža i ambasadu sve špjunira. Te informcije dobijala je CIA, potvrdila je Maurici koja je i sama bila žrtva nezakonitog prisluškivanja i snimanja. Kaže da je skandal otkriven kada su ti koji su snimke imali želeli da iznudom dođu do novca.

Zbog ove špjunske afere, najavila je u Beogradu, podneće krivičnu prijavu i izvesti na sud odgovorne. Nada se da će zbog ove afere propasti slučaj ekstradicije Asanža.

„Sve se dešava u Londonu, ne u Severnoj Koreji, Pekingu“, kaže Maurici.

Ako slučaj Asanžovog izručenja ne propadne, smatra, mi smo sledeći.

„Biće to prvi put u američkoj istoriji da novinar završi u zatvoru zbog razotkrivanja istinitih informacija u javnom interesu“.

Tekst u celosti možete da pročitate na portalu UNS-a.