Istraživanje: Alternativne krivične sankcije čine jedan odsto svih presuda u Srbiji

Stručna saradnica odbora Aleksandra Spasojević kazala je na okruglom stolu u Kragujevcu da ni osnovni ni prekršajni sudovi nisu preterano zainteresovani za izricanje alternativne kazne i pored njenih dobrobiti.

„Kazna kao rad u javnom interesu je vrlo specifična. Za nju je potrebna saglasnost osudjenog lica, kada je u pitanju krivični postupak, dok saglasnost nije neophodna kod prekršajnog postupka“, rekla je Spasojević.

Rad u javnom interesu smatra se najboljom vrstom alternativnog sankcionisanja jer se izvršava u zajednici, „osudjeno lice ostaje u sredini u kojoj živi, u svojoj porodici, na svom radnom mestu, a slobodno vreme provodi u preduzeću gde, na osnovu kazne, radi u javnom interesu“, navela je ona.

Predstavnici udruženja „Posle kiše“ naveli su da je od 2015. do 2019. godine 250 sankcionisanih gradjana Kragujevca odlučilo da novčane kazne zameni radom u javnom interesu u JKP Čistoća i Centru za razvoj usluga socijalne zaštite „Kneginja Ljubica“.

Istraživanjem Odbora za ljudska prava obuhvaćeni su Kragujevac, Kraljevo, Čačak, Užice, Valjevo i Šabac.

Još vesti iz ovog grada

Urušavanje nosećih stubova društva: Nemamo pravo da ćutimo – Pokret građana Kulturna revolucija

Pesnički kolektiv „Svi mi“ na turneji sa performansom „Poezija zna“

Neće nam doći ni Harvard ni Kembridž, već Troteri iz Pekama

Važan i neizostavan dokument jugoslovenske popularne kulture: Monografija grupe „Smak”