Istraživanje: Bakar ubija 99,9 odsto bakterija

Oko 700.000 ljudi umire svake godine od bolesti za koje nema lekova. Tokom poslednjih decenija, popis lekova koji se mogu koristiti u borbi protiv štetnih bakterija, naglo se smanjio.

Istovremeno, drugi organizmi koji uzrokuju bolesti, od gljivica, virusa ili parazita, sve više razvijaju otpornost na lekove, gotovo brže nego što ljudi mogu napraviti nove. To znači da se bolesti koje izazivaju ti organizmi sve teže leče, piše BBC.

Istraživač zaraznih bolesti na Imperijal koledžu u Londonu Liroj Maunus koji podstiče širu upotrebu antimikrobnih površina, izjavio je da bi deset miliona ljudi moglo umirati godišnje, ukoliko ništa ne učinimo.

„Površine koje svakodnevno dodirujemo mogu biti vektor prenošenja zaraze“, rekao je Maunus.

Korona virusi mogu opstati na kartonu do 24 sata, a na plastici i nerđajućem čeliku ostaju aktivni do tri dana. Neke bakterije, uključujući Ešerihiju koli i MRSA, mogu preživeti nekoliko meseci na pojedinim površinama. Iz toga je jasno kolika je važnost kontinuiranog dezinfikovanja i čišćenja površina koje često dodirujemo.

Pojedini naučnici veruju da je jednostavnom promenom teksture površina koje svakodnevno dodirujemo, moguće pobediti zarazne organizme pre nego što dospeju u ljudsko telo.

Maumus se kladi na legure bakra. Joni u legurama bakra su antivirusni i antibakterijski. Mogu ubiti više od 99,9 odsto bakterija u roku od dva sata. Bakar je efikasniji i od srebra, a potrebna mu je vlaga da bi se aktivirala njegova antimikrobna svojstva.

„Bakar je najbolji materijal koje čovečanstvo koristi već 3.000 godina. Stari Grci su koristili bakar u medicinske svrhe i prilikom kuvanja“, kaže Maunus. Bakar se danas ne koristi baš mnogo u medicinskim ustanovama. Ovo je prilično skup materijal i teže ga je čistiti zbog korodiranja.

S druge strane, mnogi ljudi ne vole ovakve materijale. Na primer, ne žele svi sedeti na metalnom sedalu u toaletu. Bakar je vremenom zamenjen nerđajućim čelikom, a zatim i plastikom koja je lagana i jeftina. S tim je došlo i do bržeg širenja bakterija. Iako ne bi bilo moguće prekriti bakrom sve površine, Maunus veruje da upotreba legura metala na ključnim mestima, kao tasteri u liftovima i ručke na vratima, može pomoći u smanjenju širenja mikroba.

Bakar se takođe može laserski obraditi kako bi se stvorila hrapava tekstura koja može ubiti veći broj bakterija. Istraživači sa Univerziteta u Indijani, koji su razvili tehniku laserske obrade bakra, otkrili su da ovako obrađen metal u samo nekoliko sati može ubiti čak i visoko koncentrisane sojeve bakterija koje su otporne na antibiotike.

Ovakvi postupci ne samo da bi mogli biti korisni za izradu ručki na vratima, već bi mogli pomoći i da medicinski implantati, kao što je zamena kuka, ređe prouzrokuju infekcije.