Istraživanje: Besplatna pravna pomoć i dalje nije potpuno dostupna svima kojima je potrebna

Prema istraživanju, koje je sprovela Inicijativa za ekonomska i socijalna prava A11, ni jedinice lokalne samouprave, ni advokati, kao dve strane zakonski ovlašćene da se bave ovom oblašću, često nemaju kapacitete, ali ni želju da zastupaju najugroženije, ocenjeno je na predstavljanju rezultata u Kući ljudskih prava i demokratije u Beogradu.

„Najčešće primedbe predstavnika jedinica lokalne samouprave, koje treba da omoguće besplatnu pravnu pomoć, jeste da je Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći neprecizan, nejasan, kako za službenike, tako i za one koji im se obraćaju, kao i da je proizvoljan, a naročito u segmentu definisanja uslova ko su lica koja ostvaruju ovo pravo, što ostvara širok prostor za manipulaciju“, rekla je autorka istraživanju Jovana Nikolić.

Prema njenim rečima, problem predstavlja i nedostatak kadrova u jedinicama lokalne samouprave, gde je često samo jedna osoba zadužena i za rešavanje imovinsko-pravnih problema građana, ali i za besplatnu pravnu pomoć.

Dodala je da je istraživanje pokazalo i izostanak reakcija Ministarsva pravde u slučajevima kada u lokalnim samoupravama nije ni oformljena služba za besplatnu pravnu pomoć, iako zakon to nalaže.

Pravni savetnik Inicijative A11 Uroš Ranđelović rekao je da su advokati, sa kojima je razgovarano tokom istraživanja, u malom broju slučajeva bili raspoloženi za pružanje besplatne pravne pomoći.

„Postoji i nizak nivo efikasnosti upućivanja predmeta od strane službi bespravne pravne pomoći lokalnih samouprava advokatima, ukoliko one nisu u situaciji da se time bave. Istovremeno, kada je advokatima predmet uspešno upućen, često izostaje stručna, savesna i blagovremena pomoć“, rekao je on.

Kako je naveo, trenutno korisnik prava na bespravnu pravnu pomoć ne može da utiče na izbor advokata, čak i ako je u sukobu interesa.

Istovremo, mnogi od advokata nisu ni specijalizovani, odnosno obučeni da rade sa marginalizovanim građanima kojima je potrebna besplatna pravna pomoć – sa korisnicima novčane socijalne pomoći, osobama u situaciji beskućništva, stanovnicima romskih naselja, žrtvama nasilja, korisnicima azila…

Ranđelović je naveo da često problem predstavlja i nedovljno opredeljenih sredstava za besplatnu pravnu pomoć, u slučaju da je pruža lokalna samouprava.

Dodao je i da se, u slučaju kada advokati pružaju besplatnu pravnu pomoć, isplata dela sredstava za naknadu koji refundira Ministarstvo pravde često prolongira, pa to dodatno demotiviše advokate da se bave besplatnom pravnom pomoći za najugroženije kategorije stanovništva.

„Uredbe koje određuju tarifu za pružanje besplatne pravne pomoći propisuju dosta niže naknade od uobičajenih, pa i to utiče na motivaciju“, dodao je on.

Ranđelović je naveo da potencijalnim korisnicima najveći problem predstavljaju previše strogi uslovi za konkurisanje za besplatnu pravnu pomoć, kao i komplikovan, birokratski obrazac zahteva koji se popunjava za bespravnu pravnu pomoć, na devet strana.

Prema njegovim rečima, problem u Srbiji predstavlja i opšta neinformisanost građana da imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć.

Ranđelović je istakao da se zbog svega toga udruženjima građana i sindikatima mora obezbediti mogućnost za pružanje bespravne pravne pomoći građanima.

Na predstavljanju je istaknuto i da, uprkos brojnim problemima, Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći do danas nije imao nijednu značajnu reviziju ograničenja, nejasnoća i dvosmislenosti koje su utvrđene u praksi.