Istraživanje BIRN-a i CEPRIS-a: Suđenja predugo traju

Na osnovu statističkih podataka o radu timova Viših sudova i tužilaštva za suzbijanje korupcije u Srbiji moglo bi se zaključiti da je došlo do poboljšanja na planu sistemske borbe protiv korupcije.

Međutim, analize koje su u okviru projekta „Pravda u ogledalu javnosti“ uradili stručnjaci za medijski i sudski monitoring iz Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS) i Balkanske istraživačke mreže (BIRN) pokazuju da stare slabosti pravosudnog sistema i dalje koče suštinski napredak u ovoj oblasti. 

Kompletan izveštaj dostupan je na ovom linku.

Analiza odabranih suđenja za dela organizovanog kriminala i korupcije pružila je uvid u poštovanje pravila po kojima se vodi krivični postupak kao i u ponašanja učesnika u postupku.

Osim što je utvrđeno da suđenja predugo traju, da zbog velikog broja optuženih u pojedinim slučajevima dolazi do česte opstrukcije postupka, da veliki broj optužnica pada na veštačenjima te da je politički kontekst u kom je optužnica podignuta jedan od najčešćih argumenata odbrane, ova analiza pokazala je i da koncept tužilačke istrage nije sasvim zaživeo ni nakon deset godina primene.

“Nažalost, projekat je potvrdio da je još dalek put do toga da sudija postane onaj ko sumnja, za razliku od javnog tužioca koji veruje u navode optužbe koju je izneo na suđenju. I dalje je raspodela uloga takva da je javni tužilac u velikoj meri pasivni učesnik, odnosno nosilac sporedne uloge na glavnom pretresu, dok je glavna uloga rezervisana za sud koji nastoji da održi optužbu u žživotuž, dovodeći na taj način u značajnoj meri u pitanje svoju nepristrasnost kao element prava na pravično suđenje”, kaže Goran Ilić, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu i član upravnog odbora CEPRIS-a.

Sa druge strane, mediji ne pokazuju veliko interesovanje za praćenje samih suđenja, a kada to i čine izveštavanje medija koji dominantno kreiraju javno mnjenje je mahom stavljeno u funkciju vlasti, bilo da se veličaju njeni uspesi u borbi protiv korupcije ili da se mediji koriste za napadanje i diskreditovanje protivnika, a u nekim slučajevima čak i za vršenje pritiska na tužioce i pravosuđe.

Analizirano je ukupno 186 izveštaja iz sedam medija različitih uređivačkih koncepata.

“U tom smislu izdvojena su tri vrednosna okvira medijskog narativa: dominantno pozitivan, gde se medijskim izveštavanjem potenciraju uspesi u borbi protiv korupcije i koji se mahom plasira kroz nacionalne (naročito elektronske) medije, uključujući i javni servis RTS, i dominantno kritički, koji u prvi plan stavlja sistemske probleme u funkcionisanju sudskog sistema i nedozvoljene političke i druge pritiske, što vidimo u izveštavanjima nedeljnika NIN i kablovske televizije N1. Treći vrednosni okvir je neutralan i on se odnosi na izveštavanje o sudskim procesima mahom kroz faktografske žanrove i prenošenje vesti i kraćih izveštaja, u najvećoj meri prenošenje vesti novinskih agencija”, kaže Tanja Maksić, medijski ekspert iz BIRN-a.

Pored detaljnog, neposrednog uvida u to kako sudovi postupaju u slučajevima organizovanog kriminala i korupcije, a kako se ta slika kroz medijski narativ projektuje u velike uspehe na ovom polju, jedno od najznačajnih rezultata istraživanja je to što su monitoring zajednički sproveli studenti završnih godina i master studija Pravnog fakulteta i Fakulteta političkih nauka – za neke je ovo bilo prvo iskustvo sa suđenja.

Ako se ima u vidu da je loša komunikacija i zatvorenost pravosuđa prema medijima prepoznata kao jedan od najvećih problema koji stvara prostor za manipulacije i zloupotrebe, ovaj projekat napravio je korak u pravcu zbližavanja budućih pravnika i novinara.