Foto: Pixabay/qimono Sredine u kojima su dečji brakovi bili najčešći obilovale su odgovorima da roditeljima ne može niko ništa, htela ne htela – mora, niko nju tu ništa ne pita i nema šta ni da pokušava, pokazalo je istraživanje organizacije Praksis za izveštaj „Dečji, rani i prinudni brakovi u Srbiji – propisi, reakcija i prevencija“.
U istraživanju se navodi da 43 odsto centara za socijalni rad vodi posebnu evidenciju o dečjim brakovima, saopštio je Praksis povodom predstavljanja izveštaja.
Centri su u prethodne dve godine uočili samo 313 slučajeva rizika od dečjeg braka ili dečjih brakova, dok podaci Unicefa za 2019. godinu ukazuju da je čak 34,1 odsto romskih devojčica starosti od 15 do 19 godina trenutno u braku ili u vanbračnoj zajednici.
„Neodložno su intervenisali u samo 29 odsto utvrđenih slučajeva, odnosno procenili su da je u manje od trećine slučajeva došlo do ugrožavanja života, zdravlja i razvoja deteta kome je potrebna zaštita, iako su deca bila u braku ili u riziku od dečjeg braka“, upozoravaju iz Praksisa.
Za 36 odsto slučajeva centri nisu imali odgovor o proceni preduzetih mera i usluga i samo 21 odsto dece su uspeli da vrate u primarnu porodicu.
„Neophodna je sistemska reakcija svih nadležnih institucija i potrebno je hitno pojačati aktivnosti na prevenciji dečjih, ranih i prinudnih brakova i sprovoditi ih umreženo i kroz multidisciplinaran pristup svih učesnika, uz njihovo kontinuirano obučavanje, informisanje i pozivanje na odgovornost“, zaključuje se u izveštaju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
