Istraživanje CRTA: Građani ne veruju da učešće u bilo kom procesu vodi ka promeni

Direktorka CRTA Vukosava Crnjanski na početku izlaganja izrazila je zabrinutost za stanje demokratije u društvu,

“Situacija je frustrirajuća, iz godine u godinu dajem sve gore ocene. Manjkavost institucija, dezinformacije – stoga i interesi građana u velikom sličaju ostaju nezaštićeni”, navodi Crnjanski.

Ona je mišljenja da je stanje demokratije u Srbiji poražavajuće.

Crnjanski je istakla da je Srbija „označena kao delimično slobodna zemlja“, i da je prirodno da se u tom kontekstu  preispitamo.

Pokušala je da da odgovor na pitanje ko ima veću odgovornost.

„Vladajuća većina umanjuje značaj demokratije kao svakodnevno degradiranje nepovoljnih izveštaja iz EU. U državi ne postoji vladavina prava i zaslužena osuda za izgovorene reči“, smatra direktorka CRTA.

Ona je podsetila da je demokratija prostor u kojem se volja građana izražava slobodno.

Nadu vidi, kako kaže, u manjim inicijativama građana, navodeći primer Marije Lukić kao nekog ko je imao snage da se odupre.

Savetnik za javne politike i istraživanja u CRTA Vujo Ilić izneo je podatke sprovedenog istraživanja,

„Građani ne veruju da učestvovanje u bilo kojim procesima moze dovesti do promene u društvu, dok su najčešči motiv za izlazak na izbore osećaj duznosti. Dosta su podeljeni u pogledu rada saziva prethodne i sadašnje vlade. Brojnije su pristalice vlasti nego opozicije, dok  su nezainteresovani na drugoj strani i ima ih priličan broj. Samo dve petine građana je zainteresovano za politiku, s tim da se više interesuju za lokalne teme i dijalog Beograda i Prištine“, naveo je Ilić.

Interesantan je podatak da stariji ispitanici kao i oni koji podržavaju stranke na vlasti manje veruju da je institucionalnim putem moguće doći do bilo kakve promene.

„Samo jedna trećina ispitanika misli da postoji neko ko radi na rešavanju njihovih problema. Polovina građana podržava deemokratiju bez obzira na sve poteškoće, dok druga polovina zastupa stav da nam je potreban jak lider koji će nas izbaviti iz krize“, istakao je Ilić.

Prema podacima iz istraživanja, odustajanjem od pridruživanja EU najviše bi se obradovali muškarci, nižeg obrazovanja i oni koji su bliski vlasti.

Polovina građana smatra da su mediji u Srbiji pod ozbiljnim pritiskom, dok petina smatra da su mediji slobodni.

Povodom objavljenih analiza istraživanja, vanredni profesor na Fakultetu političkih nauka Dušan Spasojević, izjavio je da je problem to što se o građanima ne može govoriti kao o homogenoj grupi.

„Ključni element je da je političko polje u Srbiji skroz ispražnjeno. Podela na vlast i opoziciju je jedini sadržaj“, smatra Spasojević.

On navodi pandemiju i bojkot Skupštine kao jedan od uzroka manjavosti političkog sadržaja.

„Važno je razumeti da jedan deo građana demokratiju smatra samo kao pravo da glasaju i to je model koji je vrlo prisutan”, dodao je profesor.

Prema njegovim rečima, tendencije u Srbiji se mogu porediti sa prilikama u Mađarskoj ili Poljskoj. Ključno je kako sprečiti autoritarne tendencije da se šire i vlast da koristi epidemijski okvir kako bi nametala svoja rešenja.

Učesnici su došli do zaključaka da je stanje u medijima katastrofalno. Naveli su konsolidaciju pozicionog bloka kao nužnu potrebu.

Oni su saglasni da je politička polarizacija društva loša po demokratiju, a da primarna odgovornost za to stanje pripada partijama na vlasti.

Sprovedeno istrazivanje predstavlja stepen “demokratskog zdravlja” jednog društva. Umesto terenskog istraživanja sve se obavljalo telefonom.

Podsetimo, prošle sedmice  Crta je uputila podnesak tužilaštvu za pokretanje postupka u kojem će se ispitati navodi o umešanosti te organizacije u pokušaj državnog udara i ubistva predsednika Srbije, koje su u parlamentu izneli poslanici Srpske napredne stranke Aleksandar Martinović i Vladimir Orlić.