Istraživanje fondacije Hajnrih Bel: Ekološke teme interesuju građane bez obzira da li podržavaju vlast ili opoziciju

Glavni direktor ove fondacije Simon Ilse podsetio je na jučerašnje otvaranje Klastera 4 – Zelena agenda i održiva povezanost i istakao da je primetna prioretizacija ekoloških tema u javnom diskursu u Srbiji.

– Primećujemo sve češće javno rezonovanje ove teme, diskusije u medijima kao i ekološke proteste. Dobar je trenutak da se izmeri percepcija i mišljenje građana Srbije o ekološkim temama. Takođe, srećni smo što je konačno otvoreno poglavlje 27 i nadam se da ćemo i dalje napredovati u oblasti ekologije, da srpski zakoni budu u skladu sa evropskim standardima, istakao je direktor fondacije Hajnrih Bel.

Programski koordinator Tibor Moldvai predstavio je rezultate javnog mnjenja o životnoj sredini i ekologiji sprovedeno u periodu od 27. Oktobra – 7 novembra 2021. Moldvai je istakao da ekološka pitanja u Srbiji postaju nacionalni prioritet.

– Ekološke teme presecaju sve demografske grupe i gotovo je isti procenat svih građana i građanki koji ih podržavaju, bez obrzira na to da li su za u vlast ili opoziciju. Svaki četvrti građanin Srbije odgovara da je za njega lično najvažnija oblast zaštite životne sredine. Interesovanje za ovu oblast je poslednjih godina među stanovnicima doživelo ekspanziju, istakao je Moldvai.

Ekološki problemi predstavljaju 4 od 6 glavnih lokalnih prioriteta širom zemlje, a ispitanici ističu zagađenje kao najveći ekololški problem. Slično je i u Beogradu, gde nešto manje od polovine ističe zagađenje vode, vazduha i tla.
Sedam od deset građana u Srbiji smatra da je zagađenje vazduha najbitnija ekološka tema, u Beogradu čak 8 od 10 građana.

– Na pitanje ispitanika da izdvoje tri stvari za koje smatraju da najviše utiču na zagađivanje vazduha, građani i u Srbiji i Beogradu izdvajaju industriju i termoelektrane, dok u prestonici tri četvrtine građana izdvaja saobraćaj kao najveći zagađivač vazduha, kazao je Moldvai.

Kada je reč o stavu o tome da li ekonomski razvoj i zaštita životne sredine idu zajedno, čak 76 odsto građana smatra da ove oblasti mogu i treba da idu zajedno. Dvanaest procenata smatra da ekologija treba da ima primat nad ekonomijom.

Neadekvatno skladištenje, odnosno odstustvo mogućnosti za reciklažu percipirano je kao najveći problem pri upravljanju otpadom.

Kada su u pitanju klimatske promene 9 od 10 građana složilo se sa iskazom da ih klimatske promene zabrinjavaju, a kao glavne posledice koje mogu njih lično da pogode građani Srbije ističu suše, niske prinose u poljoprivredi i veće račune za struju zbog klima uređaja.

– Građani žele da budu uključeni u rešavanje problema vezanih za klimatske promene, odnosno da nađu rešenja zajedno sa vlastima, pokazalo je istraživanje. Devet od deset građana smatra da vlast treba da da poveća sredstva dostupna onima koji rade na ublažavanju posledica klimatskih promena, a 91 procenat spreman je da se lično uključi u borbu protiv ovog problema, navodi programski koordinator fondacije Hajnrih Bel.

Istraživanje je pokazalo i da građani smatraju da oni sputavaju poboljšanje stanja životne sredine, 36 odsto u Srbiji i 25 odsto u Beogradu. Približno svaki deseti građanin u Srbiji pali smeće, najviše zbog toga jer „ne znaju gde da ga odlože“.

Kada se radi o eventualnoj promeni izvora grejanja, cena izvora i subvencije izvora podstakle bi građane da pređu na drugi, „čistiji“ izvor grejanja.

Skoro dve trećine građana Srbije izjavilo je da bi kupilo električni eutomobil ali da je uglavnom problem cena, dok je većina i za zabranu uvoza automobila starijih od 15 godina kao meru za suzbijanje zagađenja vazduha.

– Većina građana podržava umereno veće troškove električne energije – da njihov račun za struju poraste otprilike između 5 i 10 procenata ukoliko bi se koristila energija koja bi proizvodila manje zagađenja. U Beogradu bi tri četvrtine stanovnika podržalo bi ovu meru, dodao je Moldvai.

Kompanija Ipsos sprovela je ovo istraživanje na zahtev fondacije Hajnrih Bel na uzorku od više od 3000 građana u Srbiji i 1008 Beograđana.