Istraživanje i predviđanja Rojtersovog instituta: U godini pred nama veštačka inteligencija će „strujati“ informacionim prostorom

Rojtersov institut predviđa i da će već 2026. godine veliki deo sadržaja na internetu biti proizveden sintetički, odnosno korišćenjem veštačke inteligencije i različitih računarskih tehnika, i upozorava novinare i novinske organizacije da pod hitno preispitaju svoju ulogu i svrhu u medijskim kućama u kojima rade. Prema predviđanjima Rojtersovog instituta, menjaće se i način na koji se sadržaj distribuira, prenosi UNS.

„Mnogi četbotovi vođeni veštačkom inteligencijom ponudiće brži i intuitivniji način za pristup informacijama. Nagli pad preusmeravanja sa Fejsbuka i Iksa (ranije Tvitera) na njuz sajtove mogao bi dodatno smanjiti sveukupnu posetu ovim sajtovima…“, navodi se u izveštaju Rojtersovog instituta.

Optimistični izdavači se, piše Rojtersov institut, raduju eri u kojoj bi prekinuli svoju zavisnost od nekoliko ogromnih tehnoloških platformi i izgradili bliže direktne odnose sa čitaocima, koji bi bili spremni i da plate da bi pristupili sadržaju

„Može se očekivati da vlasnici medija ove godine u većoj meri štite svoj originalni sadržaj sadržaj, kao i da angažuju skupe advokate da zaštite svoju intelektualnu svojinu (IP)“, navodi se u izveštaju Rojtersa.

Ipak, zadatak, kako navode, neće biti lak, sudeći po tome da su mladi ljudi već zadovoljni personalizovanim sadržajem, odnosno, algoritamski generisanim vestima, i uz to u manjoj meri prate tradicionalne medije.

U upitniku Rojtersovog instituta koji je popunilo više od 300 najčitanijih digitalnih medija, manje od polovine, odnosno 47 odsto urednika, izvršnih direktora i digitalnih rukovodilaca navelo je da veruje da novinarstvo u narednoj godini očekuje prosperitet, a oko jedne desetine, odnosno 12 odsto urednika, navelo je da ne očekuje prosperitet,

Usmeravanje publike sa Fejsbuka ka njuz sajtovima drastično opalo, izdavači se sve više okreću Instagramu, Tiktoku i Vocapu

Podaci koje je Rojtersov institut dobio od analitičkog provajdera Čartbit pokazuju da je preusmeravanje publike sa Fejsbuka ka sajtovima sa vestima prošle godine opalo za 48 odsto, a preusmeravanje sa Iksa/Tvitera za 27 odsto.

Kao odgovor na ovaj pad odlaska publike sa društvenih mreža ka onlajn medijima, oko tri četvrtine (77 odsto) navelo je da će se više fokusirati na sopstvene direktne kanale u narednoj godini, dok je petina (22 odsto) navela da će pribegavati smanjenju troškova. Petina je navela da će sreću okušati sa platformama koje nisu Fejsbuk i Tviter (20 odsto).

Kanali preko koga će pokušati da dopru do šireg auditorijuma biće Vocap, Tiktok i Instagram, a Gugl diskaver postaje sve važniji kanal za dolaženje do informacija.

Više podkasta, video sadržaja, kreativniji storiteling i češće slanje biltena ključ za privlačenje pažnje publike

Više od polovine izdavača i urednika (54 odsto) u upitniku Rojtersovog instituta priznalo je da su njihove kompanije uglavnom fokusirane na to da se publika što duže zadrži na njihovim sajtovima. Samo 37 odsto je navelo da poštuje vreme svoje publike i da će nastojati da joj za vreme koje ona posveti onlajn mediju pruži što više informacija.

Većina ispitanika navela je da planira da pravi više video zapisa, da češće šalje biltene, snima više podkasta, ali da objavljuje jednak broj tekstova, kako bi doprli do šire publike i više oglašivača.

Kao najčešći razlog za zabrinutost Rojtersov institut navodi prezasićenost publike informacijama, kao i to što čitaoci zanemaruju vesti koje nisu u skladu sa njihovim uverenjima.

Strategije koje izdavači i urednici smatraju veoma važnim za suprotstavljanje ovim trendovima uključuju bolje objašnjenje složenih priča (67 odsto), kreativniji pristup storitelingu (44 odsto) i više inspirativnih ljudskih priča (43 odsto). Neki ispitanici naveli su da bi čitaoce privukle pozitivne (21 odsto) i informacije iz sveta zabave (18 odsto).

Čak 80 odsto izdavača i urednika koji su učestvovali u anketi Rojtersovog instituta navodi da će pretplata biti važan deo prihoda, i to dosta važniji od oglašavanja.

Većina onih kojima je primarni biznis model pretplata svedoče o blagom porastu ili stabilnom broju pretplatnika na sadržaj u prošloj godini, uprkos ne tako optimističnoj ekonomskoj perspektivi.

S obzirom na to da veliki broj izdavača ove godine ima za cilj da sklopi unosne ugovore o licenciranju sa AI platformama, šanse neće biti jednake za sve, piše Rojtersov institut. Trećina ispitanika u upitniku Rojtersovog instituta smatra da će većina novca otići velikim izdavačima, dok blizu polovine veruje da bi ovakvi ugovori doneli profit bilo kome.

Blizu polovine anketiranih izdavača i urednika smatra da će redakcije u kojima rade veštačku inteligenciju najviše koristiti za generičko pisanje vesti, više od trećine navodi da će veštačku inteligenciju u najvećoj meri koristiti za traženje preporuka, dok blizu četvrtine veruje da će AI koristiti u komercijalne svrhe.

Eksperimentalni interfejsi za internet kao što su AR i VR naočare, igle za revere i drugi uređaji koji se mogu nositi obeležiće godinu koja je pred nama, navodi Rojtersov institut.

Ispitanici smatraju će postojeći uređaji koji se aktiviraju glasom, kao što su slušalice i pametni zvučnici, pošto budu nadograđeni AI tehnologijama postati najverovatnija opcija da zamene – ili barem dopune – pametni telefon u periodu koji predstoji.