Veliko istraživanje o IT odeljenjima: Šta su đaci naučili, koji predmeti su im najteži i da li planiraju da odu iz zemlje?

Glavni cilj ovog istraživanja je bilo prikupljanje podataka koji će poslužiti kao osnova za osmišljavanje novih inicijativa i partnerstava, a sve u cilju dodatnog unapređenja kvaliteta i uslova za učenje i rad u IT odeljenjima i obezbeđivanja pravovremene i kvalitetne podrške nastavnicima.

U istraživanju je učestvovalo 35 gimnazija koje školuju učenike u IT odeljenjima, odnosno 103 nastavnika stručnih predmeta, 781 učenik od prvog do četvrtog razreda i 707 roditelja učenika koji pohađaju IT odeljenja.

Istraživači nemaju informaciju da li nastavnici koji su odgovarali na pitanja predaju istim učenicima koji su učestvovali u istraživanju, kao i da li su roditelji đaka koji su popunili upitnik takođe učestvovali u anketiranju, pa ovaj podatak treba imati u vidu prilikom tumačenja dobijenih rezultata.

Sve tri grupe ispitanika su popunjavale onlajn upitnik koji je distribuiran školama.

Ispisivanje iz IT odeljenja

Rezultati pokazuju da se iz IT odeljenja ispisao mali broj učenika, uglavnom jedan do dva, koji su se potom prebacili u druge srednje škole.

Nastavnici kao glavne razloge za ispisivanje navode migraciju učenika u drugi grad ili inostranstvo, zatim težinu programa, dok manji broj ističe da nisu ispunjena učenička očekivanja od smera, udaljenost između škole i mesta stanovanja i lične razloge (na primer porodične probleme).

Učenici su kao glavne razloge za ispisivanje svojih vršnjaka istakli promenu njihovih interesovanja, odnosno da učenici na kraju osnovne škole nisu imali dobar karijerni odabir srednje škole (najčešće su to učenici koji su upisali ovaj smer jer je perspektivan, navode ga kao „jak“, ali nakon prepoznavanja svojih interesovanja i koji fakultet bi upisali nakon srednje škole učenici se opredeljuju za drugu školu).

„Pored ovog faktora učenici takođe u većem broju navode da uzrok napuštanja predstavljaju neispunjena očekivanja učenika od IT smera. Ovaj faktor se razlikuje od prethodnog jer su ovi učenici znali da žele IT smer, oni su i dalje su zainteresovani za njega, ali njihova očekivanja od toga šta će se učiti i na koji način nisu ispunjena (na primer očekivali su više programiranja, više praktičnih znanja i veština i slično)“, navodi se u istraživanju Zavoda.

Jedan od značajno zastupljenih faktora koji utiče na ispisivanje učenika je, kako i nastavnici navode, migracija učenika i celih porodica unutar zemlje ili van njenih granica.

Pored migracija, značajan razlog za odustajanje o kojem izveštavaju učenici je udaljenost škole od mesta stanovanja.

Neki učenici navode da je njihovim vršnjacima bilo previše naporno da putuju, da se nisu adaptirali na život van porodice ili da nisu uspeli da pronađu mesto za stanovanje tokom školovanja.

U manjoj meri zastupljen, ali i dalje značajan razlog za ispisivanje prema navodima učenika je težina programa nastave i učenja, pokazalo je istraživanje.

Učenici koji su se ispisali su, prema navodima ispitanika, govorili da su im predmeti teški, što se manifestovala u lošim ocenama, a u nekim slučajevima rezultiralo je ponavljanjem razreda.

(Ne)spremni za izvođenje nastave

Nakon uvođenja specijalizovanih IT odeljenja u gimnazije organizovane su sistemske obuke za nastavnike informatičkih predmeta u cilju jačanja njihovih kompetencija za sprovođenje programa.

Procenjujući u kojoj meri su posedovali znanje potrebno za realizaciju nastave u IT odeljenjima, većina je rekla da su bili spremni.

Na petospenoj skali (jedinica je imala značenje nisam posedovao/la, a petica u potpunosti sam posedova/la potrebna znanja), 44 odsto nastavnika je svoju pripremljenost procenilo ocenom četiri, a trećina peticom.

Nijedan nastavnik nije procenio svoje znanje jedinicom, šest odsto je sebi dalo dvojku, oko petina trojku, što, prema rečima, istraživača, govori u prilog tome da je potrebno kontinuirano raditi na profesionalnom razvoju i stručnom usavršavanju nastavnika koji su već u sistemu, ali i onih koji tek ulaze u učionicu.

Vremena potrebno za pripremu časova

Oko 55 nastavnika provodi više od pet sati nedeljno pripremajući se za realizaciju nastave u IT odeljenjima.

Nešto više od polovine nastavnika koji su učestvovali u istraživanju izveštava da predaje dva ili tri predmeta (ove dve grupe nastavnika čine 51 odsto).

Procenjujući efikasnost sistemskih obuka koje su pohađali sa ciljem da im pomognu u sprovođenju nastave stručnih predmeta, 27 odsto je te obuke ocenilo ocenom tri, isto toliko četvorkom, dok je 17 odsto dalo najvišu ocenu.

Nula na skali je značila da nisu pohađali obuke, pa se tako došlo do podatka da je ovakvih nastavnika 16 odsto, od ukupnog broja anketiranih.

Koje obuke su potrebne nastavnicima IT odeljenja?

Nastavnici su imali priliku i da navedu koje obuke smatraju potrebnim kako bi unapredili svoja znanja.
Na prvom mestu su obuke za unapređivanje stručnih kompetencija koje se odnose na programiranje različitih nivoa, veb-programiranje, baze podataka, objektno orjentisano programiranje i programske paradigme.

Nakon stručnih obuka nastavnici su navodili da su im potrebne obuke za unapređivanje pedagoških kompetencija, na primer znanja i veštine za rad sa darovitim učenicima, zatim kako da materijal i nastavne metode prilagode učenicima, kako da kreiraju odgovarajuće zadatke za učenike i slično.

Nastavnici su takođe rekli da su im potrebni materijali i udžbenici iz svih predmeta.

Učenička postignuća

Sve tri grupe učesnika istraživanja su procenjivale i zadovoljstvo postignućima učenika različitih razreda, kao i dobijenom podrškom od strane nastavnika tokom nastave stručnih predmeta.

Na petostepenoj skali ocena jedan ima značenje da ispitanik apsolutno nije zadovoljan, a pet da je apsolutno zadovoljan.

Prosečna ocena zadovoljstva nastavnika postignućima učenika skoro je identična za sve razrede i iznosi približno četiri.

Zadovoljstvo učenika znanjem koje su stekli visoko je procenjeno (sa 4,3) od strane učenika prvog razreda, dok kod učenika starijih razreda ova ocena pada na 3,6.

Kada se procenjuje zadovoljstvo podrškom koju su učenici dobili od nastavnika, roditelji su dali višu ocenu nego sami đaci.

Učenici u prvom razredu visoko procenjuju dobijenu podršku od strane nastavnika stručnih predmeta (4,4) dok je ocena niža u višim razredima (oko 3,8).

Ishodi obrazovanja u IT odeljenjima

Nastavnici i učenici se slažu u odgovorima da nakon završetka srednje škole đaci imaju najmanje znanja u oblasti kreiranja mobilnih aplikacija i mobilnih aplikacija sa bazom podataka, dok prema procenama skoro svih nastavnika đaci poseduju znanja da kreiraju računarski program efikasno radeći u timu.

Više od polovine nastavnika izveštava da učenici znaju da kreiraju veb-sajt i veb-sajt sa bazom podataka.

Najveći broj učenika četvrtog razreda se slaže sa ovom procenom nastavnika.

Trećina nastavnika je rekla da je u potpunosti zadovoljna nivoom postignuća učenika, dok 64 odsto smatra da neke teme prevazilaze razvojne kapacitete đaka.

Težina programa i vreme potrebno za učenje

Prema procenama nastavnika, predmeti Programske paradigme i Programiranje 3 su najmanje prilagođeni uzrastu učenika, a najviše Programiranje 1 i Primena računara 1.

Sve tri grupe ispitanika se slažu da se sa najmanje napora uče Primena računara 1.

Za Programiranje 1 ne postoji jedinstven stav roditelja i učenika o naporu koji se ulaže u učenje – za jedne je to predmet u koji se ulaže najviše napora, dok je za druge to predmet koji se uči s lakoćom.

Nastavnici izveštavaju da đaci sa najviše napora uče Programske paradigme, za koji smatraju i da nije prilagođen uzrastu. Programiranje 2 i 3 su takođe procenili kao predmete koje učenici uče sa mnogo napora, kao i Objektno orjentisano programiranje.

Sve tri grupe ispitanika su odgovarale i na pitanje koliko sati u proseku dnevno učenici uče stručne predmete kod kuće.

Više od polovine učenika (55 odsto) kaže da je to do jednog sata u toku dana, sa čim su saglasni i roditelji, dok 63 odsto nastavnika procenjuju da đaci provode između dva i tri sata dnevno učeći kod kuće.

Rad tokom školovanja

Oko 85 odsto đaka nije do sada bilo u prilici da zarađuje primenjujući svoja IT znanja.

Od preostalih koji su odgovorili potvrdno, časove iz IT predmeta je držalo 19 odsto, 78 njih je izvestilo da je radilo poslove u vezi sa IT, dok je 13 učenika radilo i poslove vezane za IT i držalo privatne časove iz IT predmeta.

Istraživanje je pokazalo i da 41 odsto đaka i van škole dodatno uči i radi na razvoju svojih IT kompetencija, čime u najvećoj meri zadovoljavaju svoju potrebu za dodatnim znanjima koja im nedostaju u školi i prate svoja interesovanja.

Učenici najčešće navode da pohađaju različite onlajn kurseve koje pronalaze na internetu ili dobijaju preporuke o kursevima od nastavnika, vršnjaka. Takođe prate YouTube kanale različitih programera, sadržaje na platformama Discord, Stack Overflow, GitHub.

Pored korišćenja onlajn materijala i platformi, učenici kažu da pohađaju različite radionice uživo ili onlajn koje organizuju kompanije, udruženja, fakulteti, kao i letnje škole. Neki đaci se dodatno usavršavaju tako što rade na svojim projektima ili na projektima različitih kompanija.

Privatni časovi

Manji broj učenika koji pohađaju IT odeljenja ide na privatne časove zarad nadoknade ili boljeg razumevanja gradiva predviđenog programom.

Većina učenika koja je učestvovala u istraživanju je navela da ne uzima privatne časove iz stručnih predmeta (91 odsto), dok je devet potvrdilo da ih pohađa.

Ukoliko se posmatraju đaci koji uzimaju privatne časove, najčešće su to učenici prvog i drugog razreda, a najmanje maturanti koji su učestvovali u ovom istraživanju.

Čak 88 odsto gimnazijalaca je reklo da ne trebaju privatni časovi iz stručnih predmeta, sedam procenata pak kaže da su im potrebni, ali da nemaju uslova da ih pohađaju.

S druge strane, 60 odsto nastavnika navodi da, prema njihovim saznanjima, đaci ne uzimaju privatne časove iz stručnih predmeta, dok trećina procenjuje da do 25 odsto učenika to čini.

Odgovori učenika odgovaraju odgovorima roditelja.

Većina roditelja (88,8 odsto) izveštava da njihova deca nisu pohađala privatne časove iz stručnih predmeta.

Glavni razlozi zašto nisu pohađali je to što privatni časovi nisu potrebni (84,4 odsto), dok manji broj roditelja navodi da su časovi potrebni ali da nemaju uslova (5,4 odsto) ili da uče sa detetom (5,7 procenata).

Ostali roditelji kažu da ne podržavaju privatne časove, a oni koji ih podržavaju smatraju da nema nastavnika u njihovom mestu stanovanja koji bi mogli da drže časove ili da njihova deca uče sa svojim vršnjacima.

Iz kojih stručnih predmeta đaci idu na privatne časove 70 odsto nastavnika ne zna, dok preostale nastavničke procene o ovome odgovaraju izjavama učenika.

„Naime, obe grupe izveštavaju da se najčešće pohađaju privatni časovi iz predmeta Programiranje (u različitim razredima) i Objektno orjentisano programiranje. Na osnovu dobijenih rezultata možemo zaključiti da privatne časove najčešće pohađaju učenici prvog i drugog razreda i to predmete koji se odnose na programiranje“, navodi se u istraživanju.

Materijali za učenje

Više od polovine nastavnika (55 odsto) su rekli da imaju na raspolaganju dovoljno resursa koji su im neophodni u radu sa učenicima, 35 odsto smatra da nema uslove, dok 10 odsto kaže da delimično postoje uslovi.

Iako ovo pitanje nije podrazumevalo detaljnije ispitivanje koji resursi nedostaju nastavnicima, neki su napisali da su to udžbenici, kao i oprema kabineta IT uređajima i softverima koji su prilagođeni planu i programu.

Sve tri grupe ispitanika su saglasne da je jedan od izazova nepostojanje udžbenika za specijalizovana IT odeljenje.

Najčešće korišćeni materijali za učenje su nastavničke prezentacije, skripte koje nastavnici pripremaju, zatim slede digitalni materijali sa interneta i beleške sa časova. Neretko učenici i nastavnici koriste materijale na stranim jezicima, najčešće na engleskom .

Roditelji procenjuju da je zadovoljstvo njihove dece materijalima za učenje 3,8, što odgovara prosečnoj proceni zadovoljstva učenika koja je na petostepenoj skali dobila ocenu 3,7.

Nastavničko zadovoljstvo dostupnim materijalima koji predstavlja pomoć pri realizaciji nastave je niže procenjeno u poređenju sa prethodne dve grupe ispitanika i iznosi 2,9.

Čak 85,4 odsto nastavnika je izvestilo da je imalo potrebu da kreira sopstveni materijal za podršku nastavi i učenju, od kojih je 94,3 odsto to i radilo.

Skoro 74 odsto đaka kaže da su im dostupni materijali dovoljni da savladaju gradivo, dok 26 odsto tvrdi suprotno.

Samo 18 procenata đaka nije koristilo materijal na nekom od stranih jezika, dok svi ostali koriste materijale na engleskom jeziku.

Nastavak školovanja posle IT odeljenja

Skoro svi učenici koji su upisali IT odeljenja će nakon završetka srednje škole nastaviti svoje školovanje na visokoškolskim ustanovama.

Ukoliko iz celog uzorka izdvojimo samo učenike koji su četvrti razred i pred kojima sledi donošenje odluke o daljem karijernom putu, 82,4 odsto je kazalo da će upisati fakultet, dok će se 15,2 odsto opredeliti za istovremeno studiranje i rad.

Skoro svi učenici koji će nakon srednje škole nastaviti obrazovanje na nekoj visokoškolskoj ustanovi opredeljuju se za Prirodno-matematički fakultet, Fakultet tehničkih nauka, Elektrotehnički, Elektronski, Fakultet organizacionih nauka, Računarski fakultet, Mašinski, fakultete koji nude studijske programe koji predstavljaju logičan sled nastavka obrazovanja nakon završetka IT odeljenja.

Manji broj učenika izveštava o zainteresovanosti za fakultete koji nisu iz uskog domena IT, ali svakako jesu iz oblasti u kojima je prisutna IT, kao što su: Poljoprivredni, Medicinski, Arhitektonski, Farmaceutski, Fakultet savremenih umetnosti u Fakultet primenjenih umetnosti.

Takođe, nastavnici u visokom procentu procenjuju da učenici kojima oni predaju planiraju da nastave obrazovanje nakon završetka srednje škole (87,4 odsto izveštava da će svi učenici upisati, oko svaki deseti iznosi procenu da će studije nastaviti do 75 učenika).

Gotovo svi roditelji (97 odsto) koji su učestvovali u istraživanju navode da će njihova deca nastaviti školovanje, oko jedan odsto kaže da neće, a preostali roditelji nisu bili sigurni šta je odluka njihovog deteta.

Procene roditelja i nastavnika o odabiru fakulteta odgovaraju odgovorima učenika. Najveći procenat roditelja bi podržao svoju decu u nameri da paralelno studiraju i rade (76 odsto), iako jedan broj roditelja koji je odgovorio potvrdno ističe da bi podržao svoje dete da paralelno radi i studira ukoliko je posao u IT sektoru, ako to ne bi bio posao sa punim radnim vremenom i ne bi uticao na ishode studiranja.

Više od polovine nastavnika (51,5 odsto) nema informacije da li porodice učenika imaju uslove da podrže nastavak školovanja svoje dece, 26,2 odsto izveštava da porodice učenika kojima oni predaju imaju uslove.

Manji broj nastavnika navodi da porodice imaju uslove da podrže nastavak školovanja, ali da to zahteva velika odricanja porodica, više poslova koje roditelji obavljaju kako bi obezbedili nastavak školovanja svoje dece.

Skoro svaki deseti roditelj je rekao da nema uslova da podrži nastavak školovanja svog deteta.

S druge strane, oko 87 odsto đaka smatra da njihova porodica ima uslova da podrži nastavak njihovog školovanja dok preostali navode da će nastaviti studije jedino ukoliko budu upisali fakultet u statusu budžetskog studenta, ako dobiju stipendiju ili na neki drugi način obezbede novac za studije.

Život i rad u zemlji ili inostranstvu

Nešto manje od polovine anketiranih đaka još nije odlučilo da li će živeti i raditi u Srbiji ili će otići u inostranstvo. Oko 27 odsto kaže da bi ostalo, dok skoro četvrtina budućnost vidi preko.

Polovina anketiranih roditelja navodi da njihovo dete još uvek nije odlučilo gde će nastaviti karijeru i život, skoro trećina misli da će im deca ostati u zemlji, dok 15 odsto kaže da će nastaviti život i rad u inostranstvu.

Od ukupnog broja nastavnika koji je učestvovao u istraživanju, 31 odsto nema informacije o tome da li učenici kojima predaju planiraju da žive i rade u Srbiji ili inostranstvu, 26 odsto procenjuje da do 75 odsto učenika planira da živi i radi u Srbiji, 21 odsto nastavnika procenjuje da do 50 odsto učenika planira da živi i radi ovde, dok 13 odsto smatra da skoro svi učenici planiraju da ostanu u Srbiji.

Raste broj IT odeljenja

Broj odeljenja učenika sa posebnim sposobnostima za računarstvo i informatiku u gimnazijama se kroz godine povećava. Na primer, školske 2017/2018 ovaj program je postojao u 13 gimnazija, školske 2018/2019 godine upisana su 44 odeljenja u 36 gimnazija, u 29 gradova.

Od školske 2019/20 godine broj informatičkih odeljenja u gimnazijama je povećan sa 44 na 55 odeljenja. U ovoj školskoj godini IT odeljenja postoje u 49 gimnazija u Srbiji.