Istraživanje: Mladi optimisti u pogledu mira i boljih odnosa u regionu

Poboljšanje regionalnih odnosa očekuje 42 odsto mladih u regionu, samo osam odsto očekuje da će se pogoršati, dok ostatak ne očekuje promene, navodi se u studiji “ Zajednička budućnost: Percepcije mladih o miru na Zapadnom Balkanu“.

Upitani koja su tri najefikasnija faktora mira i stabilnost na Zapadnom Balkanu, 47 odsto je odgovorilo da je to proces pristupanja EU, mada postoje velike razlike medju etničkim grupama.

U doprinos evropskih integracija miru u regionu najmanje veruju ispitanici u Srbiji (30 odsto) i Crnoj Gori (45 odsto), dve zemlje koje su najdalje odmakle u tom procesu.

U Srbiji je 23 odsto pripadnika srpske nacionalnosti reklo da su evropske integracije važne za mir, u odnosu na 53 odsto Bošnjaka koji žive u Srbiji.

U BiH Bošnjaci su skloniji da članstvo u EU vide kao pozitivan faktor mira od svojih hrvatskih i srpskih sunarodnika.

Samo šest odsto kosovskih Srba veruje da je proces pristupanja važan za mir, u donosu na 75,5 odsto kosovskih Albanaca.

I Albanci u Severnoj Makedoniji daleko veću važnost pridaju evropskim integracijama nego Makedonci (71 odsto prema 54 odsto), a slična je situacija i u Crnoj Gori, gde je 63 odsto Albanaca, 44 odsto Crnogoraca i 35 odsto Srba reklo da proces pristupanja EU ima pozitivan uticaj na mir.

Više od četvrtine ispitanika u regionu smatra da su važni faktori mira i stabilnosti funkcionalna demokratija, učenje o miru i toleranciji, dijalog lidera i ekonomski prosperitet.

U studiji se ističe da su mladi ljudi glavni akteri u građenju održivih i miroljubivih društava na Zapadnom Balkanu.

„Podele i sukobi u regionu su ostavili traga na mlade ljude, ali mladi uglavnom iskazuju otvorenost za prijateljstvo sa članovima različitih grupa“, navodi se u izveštaju i dodaje da jedni druge uglavnom posmatraju „sa poverenjem i znatiželjom, ali ponekad i sa oprezom“.

Oko 47 odsto ispitanika u regionu je reklo da veruje drugim grupama uprkos sukobima u prošlosti, a 24 odsto je reklo da nema poverenja.

U svakoj zemlji, ipak, postoji znatan procenat mladih koji je reklo da nije spremno da oprosti drugim narodima za ono što se dešavalo u prošlosti. U Srbiji, Crnoj Gori i BiH taj procenat je izmedju 15 i 17 odsto, a najveći je na Kosovu, čak 63 odsto.

Iako su mladi svesni da imaju važnu ulogu u ostvarenju promena, samo 19,5 odsto mladih u proseku učestvuje u gradjanskom aktivizmu, mada je više od 65 odsto ispitanika u regionu reklo da su zainteresovani da budu aktivniji.

U proseku 52 odsto mladih za 10 godina vidi sebe da živi u inostranstvu, iako imaju jasna oklevanja zbog napuštanja porodice i prijatelja, straha od razočarenja ili da budu tretirani kao drugorazredni gradjani.

Uz ocenu da je poverenje izmedju državnih organa i društva kritičan aspekt mira i socijalne kohezije, u studiji se ističe da je „popravljanje prekinutih veza i poverenja između mladih ljudi i donosilaca odluka suštinski zadatak“.

Istraživanje je sproveo Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u saradnji sa Populacionim fondom UN (UNFPA) i Regionalnom kancelarijom za saradnju mladih (RYCO).

U istraživanju je učestvovalo više od 5.400 mladih starosti od 15 do 29 godina iz Albanije, BiH, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije, u periodu od decembra 2020. do aprila 2021.