Istraživanje: Niski prihodi i kvalitet stanovanja samo deo problema sa kojima se suočavaju povratnici u Srbiju

Publikacija je nastala u saradnji Komesarijata za izbeglice i migracije i Globalnog programa Nemačke razvojne saradnje „Migracije za razvoj“ (PME) koji u Srbiji sprovodi GIZ, a uz stručnu podršku istraživačkog tima SeConS grupe za razvojnu inicijativu.

U 2020. godini je, prema podacima Komesarijata, bilo 1.008 registrovanih realizovanih readmisija, ali se veruje da je otprilike još toliko neregistrovanih, te da je stvarna brojka dvostruko veća.

Romi, kao najranjivija društvena grupa u Srbiji, i dalje čine većinu povratnika – više od 60 odsto u 2020. godini, navodi se u saopštenju.

Čak 46 odsto povratničkih domaćinstava ima ukupnu mesečnu potrošnju koja je niža od minimalne
neto zarade u Srbiji, a 87 odsto ispitanika se žali da su primanja njihovog domaćinstva nedovoljna za
zadovoljenje svih potreba poput hrane, plaćanja računa, zdravstvene zaštite, higijene, obrazovanja i prevoza na lokalnom nivou.

Istraživanje je pokazalo da su povratnici veoma naklonjeni pronalaženju posla i to je glavna oblast u kojoj im treba podrška, rekla je vođa Globalnih programa „Migracije za razvoj (PME)“ i „Migracije i dijaspora (PMD)“ u Srbiji i rukovodilac centra DIMAK Marija Bogdanović.

Sa niskim zaradama ide i loš kvalitet življenja, pa skoro polovina povratnika živi sa više od dva problema poput nedostatka prostora, vlage, krova koji prokišnjava ili nedostatka dnevno svetla.

Prema nalazima istraživanja, povratnici, pogotovo romske nacionalnosti, suočavaju se i sa diskriminacijom i to gotovo na svakom koraku, dodaje se.