Istraživanje o građanima Srbije u inostranstvu: Ko odlazi iz zemlje?

Primećuje se dakle jedno kretanje ka severu Evrope, što je i posledica imigracionih politika na primer Norveške, koja privlači obrazovanu radnu snagu – kaže u razgovoru za Danas Snežana Lakčević, pomoćnica direktora Republičkog zavoda za statistiku i načelnica Odeljenja za popis.

Ovo je donekle drugačija slika u odnosu na podatke iz 2011. godine, kada je pokazano da je najviše srpskih državljana u Austriji, potom Nemačkoj, odnosno Švajcarskoj, Francuskoj, Švedskoj.

Odlaze mlađi ljudi

Istraživanje o građanima Srbije koji žive u insotranstvu je prvo istraživanje pod ovim nazivom koje RZS vodi paralelno sa popisom. Ono se sprovodi tako što naši državljani popunjavaju upitnik koji je dostupan na sajtu RZS-a.

Snežana Lakčević objašnjava da su ovim upitnikom obuhvaćena pitanja o godini i mestu rođenja, državi u kojoj trenutno borave, obrazovnom i ekonomskom profilu, kao i pitanje da li planiraju da se vrate u Srbiju.

– Tokom priprema ovog popisa, imali smo veliko interesovanje naših građana širom sveta da budu popisani. Mada su oni već popisani u zemljama u kojima žive duže od godinu dana, mi smo ipak odlučili da napravimo ovo istraživanje. Dobićemo dragocene podatke da vidimo u koje države naši ljudi odlaze, te da u analitičkom smislu dopunimo set podataka koji već dobijamo iz samog popisa – navodi Lakčević.

Ona kaže i da je još uvek rano da se govori o obuhvatu koji je postignut ovim istraživanjem, ali dodaje da će dobijeni rezultati biti dragoceni.
Podaci o građanima koji žive u insotranstvu duže od godinu dana dobijaju se inače i kroz sam popis koji se trenutno sprovodi u zemlji, i to tako što članovi domaćinstva daju podatke o odustnim članovima koji su van zemlje.

– Preko izjava članova domaćinstva 2011. godine popisali smo oko 350,000 naših građana u inostranstvu. Njihova prosečna starost bila je 34 godine, što je bilo značajno niže od tadašnje prosečne starosti stanovništva u zemlji koja je bila viša od 42 godine. Takođe, tada smo ustanovili i da je u periodu od 2002. do 2011. godine u inostranstvo otišlo oko 150,000 građana. Njihova prosečna starost bila je još niža 28 godina, i svaki peti je bio sa visokom stručnom spremom. U isto vreme među građanima koji su živeli u Srbiji 2011. godine 16 odsto je bilo sa diplomom visoke škole, fakulteta itd – kaže Lakčević.

Nikakve obaveze ne proizilaze iz popisa

Pojedini demografi u prethodnom periodu procenjivali su da je oko 200,000 građana Srbije napustilo zemlju na duže od godinu dana u periodu od 2011. do sada.

Upitana o ovim procenama, Snežana Lakčević kaže da bi sačekala rezultate popisa i istraživanja, jer se malo zna o migratornim kretanjima tokom poslednje dve pandemijske godine.

Ona objašnjava i da su sve do 2011. godine podaci o građanima Srbije takođe prikupljani van popisa, i to tako što su iseljenici popunjavali formulare koji su bili distribuirani preko ambasada, crkve, udruženja u inostranstvu.

Prvi put kada je to učinjeno 1971. godine – dobijen je podatak da je 210,000 naših građana na privremenom radu u inostranstvu.

– Međutim, troškovi su bili visoki a obuhvat je uvek upitan. Istovremeno, pred popis 2011. promenjena je definicija ukupnog stanovništva, tako da međunarodne preporuke sada navode da se stanovištvom jedne zemlje smatra ono stanovništvo koje na toj teritoriji živi u kontinuitetu najmanje godinu dana ili više, odnosno kraće od godinu dana ali sa namerom da ostane godinu dana ili duže – objašnjava sagovornica Danasa.

Upitana na kraju kako ocenjuje dosadašnji tok ovog popisa te da li je iznenađena nepoverenjem građana, ona kaže da se ipak radi o manjem broju onih koji nemaju pozitivan odnos prema popisu.

– Građani ponekad nisu raspoloženi da daju podatke, međutim važno je da prenesemo poruku da je popis jednom u deset godina. Ono što sada uradimo, to će biti slika Srbije za narednih n generacija. Jako je važno da shvatimo da je to statistička akcija, kojoj svi zajedno treba da doprinesemo kako bismo dobili objektivnu sliku našeg stanovništva. Građani treba da budu relaksirani. Popis je samo u statističke svrhe, podaci su zaštićeni, niko ne može da nametne bilo kakve obaveze na osnovu popisa niti oni mogu da ostvare bilo kakva prava pozivajući se na popis – zaključuje Lakčević.