Istraživanje: Iz Srbije najviše odlaze mladi između 20 i 30 godina

Kad je reč o povratku, oko 30 odsto ispitanih kao najčešće motive za povratak iz inostranstva navodi porodičnu situaciju i nostalgiju, dok se kao dodatni razlozi izdvajaju stečena finansijska sigurnost, ponuđeni posao u Srbiji i želja da se doprinesu razvoju zemlje i društva. Ovo je samo deo rezultata upitnika koje je sprovela Srpska asocijacija menadžera u okviru projekta „Cirkularne migracije – Postupi odgovorno sada za budućnost Srbije“, koji se realizuje uz podršku Vlade Švajcarske.

Kako navode u saopštenju, istraživanje su sproveli kako bi sagledali situaciju na tržištu, da identifikuju šta je to što kompanije mogu da urade kada je reč o privlačenju i zadržavanju kadrova, da saznaju kako menadžeri prevazilaze nedostatak adekvatnih kadrova za pojedina zanimanja, kao i koji su to dodatni faktori koji prevazilaze napore kompanija i kojima moraju da se pozabave ostali činioci u društvu.

„Jedino zajednički – kompanije, fakulteti, država – možemo da kreiramo ambijent koji stimuliše mlade da ostanu u Srbiji ili da se nakon studiranja i rada u inostranstvu vrate. Trajni odlazak mladih iz zemlje ne predstavlja samo nedostatak za privredu, već pre svega za društvo u celini. Ono što daje prostor za optimizam je činjenica da su mogućnost za profesionalni razvoj i napredovanje u karijeri posebno važni za mlade ljude, a čak 65 odsto ispitanika već ima programe za mlade talente i nude različite mogućnosti ne samo za razvoj karijere, već i rad u multinacionalnim timovima, mogućnost privremenog rada u inostranstvu u okviru kompanjie, kao i rada na aktraktivnim projektima“, izjavila je Jelena Bulatović, izvršna direktorka Srpske asocijacije menadžera.

Blizu 80 odsto ispitanika izjavilo je da se na tržištu rada osećaju efekti odliva kvalitetnog kadra iz Srbije.

Istraživanje je pokazalo da najviše kadrova nedostaje u zanimanjima u domenu IT-ja, posebno data analitičara i sličnih zanimanja, ali nedostaje i prodavaca, komercijalista, vozača, magacionera, vozača viljuškara, kao i kadrova za različita zanimanja u poljoprivredi i građevinarstvu.

Poslodavci najčešće do novih kadrova dolaze putem preporuka svojih zaposlenih i preko portala za zapošljavanje. Dosta su efikasni i oglasi na društvenim mrežama, dok najređe kompanije do kadrova dolaze kroz Nacionalnu službu za zapošljavanje.

„U cilju prevazilaženja nedostatka adekvatne radne snage na tržištu, kompanije prilagođavaju svoje poslovanje tako što intenziviraju saradnju sa fakultetima (40 odsta ispitanika), zatim kroz automatizaciju procesa, uvođenjem novih tehnologija, dislociranjem proizvodnih lokacija. Samo 10 odsto ispitanika se za sada odlučuje na „uvoz“ radne snage“, navodi se u saopštenju Srpske asocijacije menadžera.

Menadžeri su istakli da bi određeni potezi države mogli da utiču na veće zapošljavanje u kompanijama – od izjednačavanja direktnih davanja i subvencija domaćim i stranim kompanijama, besplatnih obuka, smanjenja poreza i doprinosa, kao i stipendiranja studenata, odnosno posebnog načina oporezivanja za studente na praksi. Takođe se ističe i da bi subvencije za zajedničke inicijative sa fakultetima i programi karijernog razvoja za mlade, kao i vremenski ograničeno ukidanje poreza i doprinosa za zaposlene kojidobijaju prvi posao moglo da doprinese porastu zapošljavanja kvalitetnog kadra.

U istraživanju su učestvovali menadžeri kompanija iz različitih sektora, najviše iz IT industrije, proizvodnje, finansijskih usluga, konsaltinga i marketinga.

Istraživanje je realizovano u okviru projekta „Cirkularne migracije – Postupi odgovorno sada za budućnost Srbije“, koji SAM sprovodi uz podršku Vlade Švajcarske. Projekat se realizuje u cilju podizanja svesti javnosti o odlivu mozgova iz Srbije kao i kreiranja dijaloga na temu pozitivnih aspekata cirkularnih migracija.

Poseban cilj projekta je da ukaže na mogućnosti i prilike za profesionalnih i lični razvoj mladih u Srbiji kroz promociju kompanijskih programa za razvoj talenata, stručnih praksi i stipendiranja, zatim programa za privlačenje kadrova i stručnjaka iz dijaspore kao i uspostavljanju dijaloga sa državnim institucijama na temu cirkularnih migracija.