Istraživanje pokazalo da su mladi evroskeptični

Ovo je rečeno danas na predstavljanju istraživanja: Srbija posle Bregzita – gde građani vide Srbiju, uz ocenu da su rezultati generalno odraz njihovih političkih stavova i uticaja medija.

Posle Bregzita, 53 odsto ispitanih građana smatra da Srbija treba da nastavi evrointegracije, a oko trećine da ne treba, rekao projektni koordinator Instituta za evropske poslove Tibor Moldvai, predstavljajući istraživanje tog Instituta.

Istraživanje je pokazalo da sa porastom godina starosti opada broj ispitanika koji podržavaju Veliku Britaniju, a raste broj onih koji podržavaju Nemačku.

Mladi već duže vreme pokazuju otpor prema evropskim integracijama, verujemo da je jedan od razloga neobaveštenost, rekao je direktor Instititua Naim Leo Beširi, navodeći da se obraznovi sistem ne bavi integracijama.

Prema njegovim rečima, mlade zbunjuju kontradiktorne poruke vlasti pa ne čudi da veruju da je bolji život u EU, njihov standar i ljudska prava, ali istovremeno žele i takozvani ruski model života u većem procentu nego što je prosečni rezultat istraživanja.

Sa našim građanima niko nije ozbiljno razgovarao o EU, ne samo ova vlada već ni jedna, rekla je profesor Elektrotehničkog fakulteta u penziji Srbijanka Turajlić, navodeći da je građanima EU obično predstavljana kao kasica prasica za članice.

Prema njenim rečima, kada se, na osnovu rezultata, kaže da su mladi rezervisani prema vrednostima EU, treba znati da „mladi nemaju pojma“ šta su to vrednosti EU jer im o tome niko nikad nije govorio tako da se radi o „dubokom neznanju“.

Komentarišući rezultate, ona je rekla da bi mlade trebalo upoznati šta se dešavalo devedesetih godina dodajući i da je demokratska vlast izbacila imena palih boraca u antifašističkoj borbi sa beogradskih ulica, tako da mladi ni ne mogu da znaju šta su vrednosti.

Rezultati istraživanja su „užasno politički“, rekao je psiholog Žarko Korać, navodeći da su u skladu sa biračkim stavovima i da se u velikoj meri podudaraju sa podrškom koju su dobile stranke.

Prema njegovim rečima, rezultati ukazuju na „politički i vrednosni haos u kome živimo, to je slika tog haosa“.

Istraživanje je obuhvatilo niz pitanjima, pa se 80 odsto izjasnilo da Srbija ne treba da prizna nezavisnost Kosova i Metohije ni ukoliko bi to bio uslov za učlanjenje u EU, naveo je projektni koordinator Instituta Tibor Moldvai.

Prema njegovim rečima, na pitanje koju državu smatraju prijateljem Srbije tu je Rusija u „ogromnoj većini“, sa 41,3 odsto građana, zatim su po redu Grčka i Kina.

Na pitanje koje države smataju da su neprijatelji Srbije, kaže Moldvai, na prvom mestu je Hrvatska, sa 19,7 odsto, zatim SAD, Albanija i te tri države se rotiraju zavisno od dnevno političke situacije.

Članstvo Srbije u NATO ne podržava 82 odsto ispitanih, rekao je Moldvai.