Istraživanje: Pravo na zdravlje, sloboda kretanja i medija najugroženiji

Prema stavovima ispitanika, najugroženija prava u 2020. godini bila su pravo na zdravlje (18%), sloboda kretanja (18%) i sloboda medija (16%), za razliku od prethodne godine kada su građani kao najugroženija prava smatrali pravo na rad, slobodu govora/medija i pravo na dostojanstven život.

Dok je percepcija prava na zdravlje kao najugroženijeg ljudskog prava u 2020. godini sasvim očekivana u uslovima globalne borbe sa korona virusom, rangiranje drugih ljudskih prava kao najugroženija po stavovima građana varira u zavisnosti od obrazovanja i uzrasta ispitanika.

Tako je sloboda kretanja bila najugroženija ispitanicima između 18 i 29 i između 30 i 44 godina starosti, sloboda medija visokoobrazovanim i ispitanicima između 30 i 44 godina, sloboda okupljanja mlađim ispitanicima – između 18 i 29 godina starosti, dok su pravo na rad kao najugroženije videli slabije obrazovani i ispitanici između 45 i 49 godina starosti.

Istraživanje je pokazalo i da je u odnosu na prošlu godinu porastao procenat građana koji bi se za povredu nekog ljudskog prava obratili Zaštitniku građana, nevladinim organizacijama i predsedniku Republike, dok je opao procenta građana koji bi se zbog toga obratili policiji i sudovima.

I ove godine je evidentno veliko nepoverenje građana u sudove.

Čak 64% ispitanika smatra da sudije nisu nezavisne u svom radu. Imajući u vidu da su upravo sudovi najznačajniji organi u zaštiti ljudskih prava na domaćem nivou, gotovo dvotrećinsko nepoverenje ispitanika u njihov rad ukazuje i na beznadežnost situacije građana koji smatraju da su njihova prava ugrožena ili povređena.

Oko 45% ispitanika je pozitivno ocenilo rad policije, dok je 29% ispitanika, uglavnom mlađe životne dobi, nezadovoljno postupanjem policije u 2020. godini.

To pokazuje da se dešavanja za vreme vanrednog stanja, kao i ona tokom julskih protesta koja su obeležila policijska brutalnost i nesrazmerna upotreba sile prema demonstrantima nisu negativno odrazila na ocenu rada policije.

Rezultati istraživanja svedoče i o dubokoj polarizaciji srpskog društva u pogledu percepcije medijskih sloboda i prava na informisanje.

Tako 49% ispitanika, u najvećoj meri stariji od 60 godina i niže obrazovani, smatra da su mediji sa nacionalnom frekvencijom istinito, potpuno i blagovremeno obaveštavali građane o pitanjima od javnog značaja.

S druge strane, identičan udeo ispitanika (49%) koji su pretežno bili uzrasta između 18 i 44 godine, kao i oni koji su visokoobrazovani, ocenilo je da mediji nisu istinito, potpuno i blagovremeno izveštavali javnost. RTS je medijska kuća preko koje se tokom 2020. godine najčešće informisala većina građana, a zatim slede televizije sa nacionalnom frekvencijom Pink i Prva i kablovska televizija N1.

Stavovi građana o ulozi organizacija civilnog društva koje se bave zaštitom ljudskih prava i dalje su podeljeni. Identičan udeo ispitanika – po 26% – ima pozitivan, odnosno negativan stav o radu ovih udruženja građana.

Ovako podeljen stav građana nije iznenađujući, imajući u vidu brojne aktivnosti nosilaca izvršne vlasti koje su usmerene na sužavanje prostora za rad organizacija civilnog društva, ali i etiketiranja ovih udruženja u javnom prostoru kao „stranih plaćenika i grupa koje rade na destabilizaciji države“. U 2020. godini najviše odjeka je imala zloupotreba mehanizma za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma od strane Uprave za sprečavanje pranja novca Ministarstva finansija. Ipak, primetno je i da je 37% ispitanika izrazilo neutralan stav o ulozi i aktivnostima nevladinih organizacija.

Srbija je i dalje društvo u kojem se pravi razika prema drugima i drugačijima, gde građani smatraju da je diskriminacija široko rasprostranjena.

Čak četvrtina ispitanika je istakla da su u 2020. godini bili žrtve nekog oblika diskriminacije, a gotovo polovina ispitanika (oko 46%) ocenilo je da su žene u lošijem položaju u odnosu na muškarce. Diskriminacija žena u Srbiji je prilično raširena, a naročito su prisutni diskriminatorni rodni stereotipi u javnom diskursu. Rezultati istraživanja pokazuju da su građani svesni brojnih problema u ovoj oblasti, naročito onih u pogledu rodne nejednakosti na tržištu rada.

Istraživanje „LJudska prava u očima građana i građanki Srbije” sprovedeno je po drugi put u saradnji sa Timom Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Srbiji i Ipsos Strategic Marketingom tokom novembra 2020. godine. Cilj istraživanja je da se uoči obeležavanja Međunarodnog dana ljudskih prava sagleda trenutna percepcija građana Srbije o stanju ljudskih prava.

Deseti decembar se u svetu obeležava kao Međunarodni dan ljudskih prava po datumu usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima 1948. godine. Ove godine se 10. decembar obeležava u senci pandemije zarazne bolesti COVID-19, čije se širenje, posledice i napori država da je suzbiju najdirektnije reflektuju na ostvarivanje i uživanje brojnih ljudskih prava i sloboda.

U pripremi je novi godišnji izveštaj Beogradskog centra za ljudska prava o stanju ljudskih prava u 2020. godinu, koji će na sveobuhvatan način prikazati položaj i ostvarivanje ljudskih prava u Srbiji i izazove koje je u ovoj oblasti donela pandemija COVID-19.