Roditelji najveću podršku sistema dobijaju tokom prelaska dece iz vrtića u školu, dok su manje zadovoljni načinom na koji sistem pristupa kasnije, naročito kada deca iz četvrtog prelaze u peti razred osnovne škole.
– Pod periodima tranzicije podrazumevamo periode prelaska sa jednog nivoa obrazovanja na sledeći (predškolsko obrazovanje – osnovna škola; osnovna škola – srednja škola) ili sa jednog načina organizovanja nastave na drugačiji (sa razredne na predmetnu). Ovo su posebno osetljivi periodi za svako dete, pa tako i porodicu i veoma je važno posvetiti joj posebnu pažnju. Sudeći prema odgovorima roditelja, njihova iskustva tranzicije su najpozitivnija kada je reč o prelasku iz vrtića u osnovnu školu – sumira profesorka Nevena Buđevac rezultate istraživanja Nacionalne asocijacije roditelja i nastavnika (NARNS).
Ova tema bila je deo šireg istraživanja koje su sproveli roditelji i nastavnici članovi NARNS-a, u kome su roditelji izneli svoja iskustva sa onlajn nastavom, kao i kako vide obrazovanje svoje dece.
Kvalitativno istraživanje je sprovedenog kroz fokus grupe sa roditeljima iz 12 gradova u Srbiji (Beograd, Kikinda, Kraljevo, Leskovac, Niš, Novi Pazar, Novi Sad, Šabac, Subotica, Zrenjanin, Sečanj, Čačak).
Uzorak je činilo ukupno 74 roditelja. Svaki roditelj je imao bar jedno dete školskog uzrasta, a većina više od jednog.
„Za mene prelazak iz vrtića u osnovnu školu nije bio stresan. Od vaspitača i stručnih saradnika dobijali smo sve potrebne informacije i podršku. Imali smo i roditeljske sastanke u vrtiću na kome su prisustvovali učitelji, stručni saradnici i direktor škole, od njih smo dobili informacije o upisu, o dokumentaciji, pregledima, spremnosti deteta za školu. Kasnije u školi učiteljica je pružala podršku“, navodi jedan od roditelja koji je učestvovao u istraživanju.
Drugi takođe iznosi pozitivna iskustva:
„Za mlađu ćerkicu je vrtić baš lepo odradio taj period prelaska u školu. Koliko se sećam imali smo razgovor sa nekim iz stručne službe i vaspitačicom, čak i neko zajedničko druženje sa prvacima“, kaže on.
Istraživanje je pokazalo da se prilikom prelaska dece iz četvrtog u peti razred, kao i iz osnovne u srednju školu roditelji najčešće informišu jedni od drugih, preko interneta ili od razrednih starešina, onda kada su posvećeni i zainteresovani da pomognu.
Iz odgovora roditelja posebno je uočljivo da se nedovoljno pažnje posvećuje prelasku iz četvrtog u peti razred, verovatno jer dete ostaje u istoj školi, dok se zanemaruje činjenica da prelazi na sasvim drugačiji način organizacije nastave za koji treba da se pripremi, a potom i da se na njega prilagodi.
„Kada dete prelazi iz četvrtog u peti razred, nastavnici bi trebalo da se upoznaju sa decom, ali se to ne radi. Deca uglavnom i ne znaju koji nastavnici će im predavati u petom razredu. Nisu dovoljno upoznati, mislim od škole, koje će predmete imati i šta ti predmeti izučavaju. Sve informacije koje imaju za peti razred deca dobijaju samo od roditelja“, komentariše jedan od učesnika istraživanja.
Ovaj period je, prema mišljenju mnogih roditelja, vrlo traumatičan „jer deca sa sa jednog učitelja prelaze na deset nastavnika“.
– Što se tiče prelaska iz osnovne u srednju školu, roditelji neretko ističu da se srednje škole trude da informišu potencijalno zainteresovane učenike o svom radu, profilima koje školuju i slično, što bi se moglo smatrati dobrom praksom. Ipak, neki roditelji ni u tome ne vide adekvatan način da se podrže učenici tokom tog prelaska – kaže Buđevac.
„Mislim da se srednje škole trude da upisu što više učenika i da je to njihov primarni cilj, a ne prilagođavanje i pomoć deci da se adaptiraju. To je problem. Nije to prava tranzicija, meni više liči da neki biznis. U celoj toj priči najmanje se misli na decu“, navodi jedan roditelj.
Svi učesnici se slažu da je u vreme epidemije kovida prelazak na naredni nivo školovanja, o kome god da je reč, izgledao drugačije i da su neretko izostajali i oni vidovi podrške koji inače postoje.
Samim tim, roditelji izveštavaju da su im te tranzicije pale daleko teže nego one pre epidemije.
„Izuzetno stresan, jer se to dešavalo na početku pandemije kada su bile najstrožije mere. Dete se spremalo za prijemni za upis u srednju školu i nije imala mogućnost da se sprema u školi, niti sa nekim od nastavnika, a nije se znalo do kraja da li će biti ili neće prijemni“; „To je bilo u vreme korone i ništa nije odrađeno. Sami smo istraživali, čitali na internetu o smerovima koji postoje…snalazili smo se. Razredna nam je davala informacije o procedurama za upis“, neka su od zapažanja roditelja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.