Istraživanje: Srbiji preti veliki gubitak visokokvalifikovanih ljudi

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ne lipši magarče do zelene trave!

   Nema ova država plan da spreči apatiju i apsolutno bezizlaznu situaciju mladih u zemlji. Da imaju, ne bi bilo toliko korupcije, nasilja i krađe na sve strane. Diplome ne vrede ništa, kupuju ih kako stignu, posao samo za botove, tenderi se nameštaju, budžet pljačka, od radnika se pravi robovska radna snaga…

   Spremam se da emigriram i da se više nikad ne vratim, sem povremeno turistički.

2. Slična statistika je objavljena i 2003. i 2005. i 2008. i 2011. dakle uvek u nekom neobičnom unutrašnje-političkom momentu. Mislim da je tu stvarna zabrinutost za emigraciju najmanji problem.

   A kada neko već jednom trajno ode kao pošteno osiromašeno visokokvalifikovano lice ili pošteni stručnjak u svom poslu, ili pošteni zanatlija (uključujući i one starce i starice od 40, 50, 55), nema se vremena da se povezuje Srbija sa drugim institucijama u svetu. I ako ima, to je opet u većini slučajeva radi poboljšanja ličnog CVa u sredini gde živi… Isto kao kada Ameri volontiraju u Evropi ili Africi u njihovoj gap year zbog CVa…

   A uglavnom je normalan čovek koncentrisan na sebe i borbu za svoj lični opstanak i prilagođavanje tamo gde je otišao, osim ako ne planira neku vrstu političke karijere u Srbiji, ili ako se tamo nije snašao pa mora da bude expert za Balkan zato što nije expert ni za šta drugo… I onda ga taj isti Balkan – koji u inostranstvu analizira, prikazuje kao rupu ili u najboljem slučaju žali- hrani i van Balkana, što je malo nepošteno i jadno… Kao ruski carevići i potomci i Staljinova ćerka u Americi i njihove profitabilne priče o zloj Rusiji dok žive u Americi 50+ godina… Dakle majka Rusija ih još izdržava i u Americi…
   A profesionalci emigranti nemaju vremena da se bave Srbijom kada odu zato što su zauzeti svojim životom i snalaženjem. Karakter emigracije je u 21.veku takav da kada ljudi jednom emigriraju onda su zauvek emigrirali.

3. Srbija je do sad samo pokazivala da joj ti ljudi ne trebaju. Niko nije duzan da sedi kao ikebana i ceka priliku ili da se kao Don Kihot bori protiv vetrenjaca vecnog sistema i mentaliteta. Kukumakanje je dzabe, Srbiju vise boli kad joj ode 100 sofera, nego 500 inzenjera

4. Rodoljubivost je vrlina koju smo zaboravili, ja prvi. Diplomiram ove godine, firmu sam za sada našao u Srbiji ali prvom prilikom idem odavde. Zašto?
   ZAto što mi je dosadilo da živim u sistemu koji ne funkcioniše. Svaka vlast govori kako će se stvari promeniti i, ruku na srce, jesu se promenile. Na gore! Kao dete učitelja i medicinske sestre, koji žive na selu svedok sam svih onih divnih obećanja o subvencijama, o povećanjima plata, boljim uslovima i naravno, eliminaciji stranačkog zapošljavanja. Očeve kolege i koleginice su trenutn stranački kadrovi (direktor škole je MUZIČAR, TAMBURAŠ), a decu nam uče nesosobni snobovi. Sa majkine strane, stranački kadrovi na rukovodećim mestima su i poželjni, jer i rade nešto za bolnicu. ali problem su kvalifikovani i vredni mladi ljudi su otišli odavde jer ne mogu prehraniti svoje porodice (40 doktora medicine tokom prethodne godine iz grada koji broji oko 30 000 stanovnika). Tako da nas sada leče oni koji su ostali, a kad oni odu u penziju, umiraćemo kao psi na ulicama.
   Ali vredelo je, otvaraju se fabrike koje su građene preko noći da nas lepo potruju (nemamo deponiju, niti mogućnost prerade otpadnih voda) do poslednjeg.
   Problem naroda je rešiv, naroda neće biti.

   E zato želim da odem odavde, i ako uspem, roditelje preselim negde gde će moći da žive normalniji život. Toliko su od mene zaslužili.