Među Evropljanima je, tokom poslednjih godinu dana, u stalnom porastu strah od bolesti, pokazuje istraživanje nemačke farmacetske kompanija Štada, sprovedeno u 15 evropskih zemalja među kojima je i Srbija.
Štada sedam godina za redom organizuje ovaj vid istraživanja, kao doprinos boljem uvidu u zdravstvene navike i zdravstvene potrebe šire populacije.
U istraživanju „Kako je pandemija promenila stavove Evropljana po pitanju zdravlja?“ učestvovalo je više od 30.000 ispitanika.
„Od početka pandemije, čak i najmanje kijanje ili prigušeni kašalj izazivaju uznemirene poglede ljudi oko nas. I obična prehlada postala je osetljiva tema, a 45 odsto Evropljana veruje da će se brižni pogledi i povezana stigma da je osoba možda inficirana koronavirusom zadržati i posle pandemije“, navodi se u saopštenju Štade.
Samo petina ispitanika veruje da će se opšti strah od infekcije povući posle kovida, ali Italijani u to najviše sumnjaju, te njih samo 14 odsto veruje da će taj strah nestati ubrzo posle okončanja pandemije.
istraživanje je pokazalo da je pandemija Evropljane podstakla da mnogo više brinu o svom zdravlju, pa sada čim ostete da će se prehladiti, odmah preduzimaju mere i pokušavaju da se zaštite na različite načine.
Za oprobane domaće lekova kao što su čaj, pileća čorba, termofor i topao krevet, prvo se odlučuje 38 odsto Evropljana, a u tome prednjače Nemci i Austrijanci. Ipak, 34 odsto Evropljana koriste i dodatke ishrani kao što su vitamini, minerali i probiotici za jačanje imunološkog sistema u borbi protiv infekcije.
Građani Srbije vidno podižu prosek u korišćenju dodataka ishrani jer se njih 59 odsto u velikoj meri oslanja na suplemente, a slede Poljaci (52 odsto) i Česi (50 odsto).
Najveći oprez u upotrebi dodataka ishrani pokazuju Francuzi i Belgijanci, njih svega oko 20 odsto koriste suplemente.
Proizvode za prevenciju kao što su sprejevi za nos kao prvu liniju odbrane koristi 26 odsto Evropljana, a posebno ih vole Rusi – više od polovine stanovništva (52 odsto) ih koristi.
Da bi ublažili nekoliko mogućih simptoma odjednom, 16 odsto Evropljana poseže za kombinovanim proizvodima koji su takođe veoma popularni među Rusima (33 odsto), ali i malo prihvaćeni od Holanđana (svega pet odsto).
Na savete farmaceuta o tome koje preparate bi trebalo koristiti u potpunosti se oslanja samo jedan od pet anketiranih Evropljana, rezultati su trećeg međunarodnog Štadinog zdravstvenog izveštaja za 2021. godinu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.