Istraživanje: Stavovi građana Srbije prema Kosovu se menjaju, veći broj ispitanika nego ranije potržava nezavisnost zarad ulaska u EU

Šestu godinu, Institut za evropske poslove u saradnji sa Ninamedia istraživačkom kućom sproveo je u periodu od 4. do 14. marta 2022. istraživanje javnog mnjenja o odnosima Srbije prema Kosovu.

Istraživanje je rađeno na reprezentativnom uzorku od 1.228 ispitanika na teritoriji Republike Srbije, bez Kosova i Metohije, metodom CAWI, kvantitativnim istraživanjem putem WEB panela.

Gotovo polovina građana smatra da je Kosovo izgubljeno i da nije moguće da Srbija ponovo uspostavi punu kontrolu nad Kosovom, navodi se u saopštenju.

Da je Kosovo izgubljeno smatra 44,2 odsto građana, dok je 44,6 odsto stava da nije, a 11 odsto je neodlučnih. Stav da je Kosovo izgubljeno je u većoj meri izražen kod žena, ispitanika starosti 30-59 godine, ispitanika sa najvišim nivoom obrazovanja, iz Vojvodine i gradskog stanovništva.

Većina građana ne zna šta je plan Vlade Srbije za Kosovo, petina građana misli da će ova Vlada priznati kosovsku nezavisnost, a jača mišljenje da je neophodno uspostaviti trajni mir sa Albancima.

Nešto više od petine (23 odsto) ispitanika smatra da će ova Vlada priznati Kosovo, više od polovine (56 odsto) ispitanika smatra da ova Vlada to neće učiniti, dok 21,1 odsto ne zna da se izjasni po ovom pitanju.

Stav da ova Vlada neće priznati Kosovo u većoj meri zastupaju muškarci, ispitanici stariji od 60 godina, sa srednjim i osnovnim nivoom obrazovanja i stanovnici vangradskih naselja.

Tri četvrtine građana, odnosno 75 odsto građana ne bi podržalo nezavisnost Kosova zarad bržeg ulaska Srbije u EU, dok bi 16 odsto podržalo, a 9 odsto je neodlučnih.

Muškarci i najstariji ispitanici su brojniji u stavu da ne bi trebalo priznati nezavisnost, kao i ispitanici sa najviše srednjom završenom školom, ispitanici iz svih regiona sem Vojvodine i iz vangradskih naselja.

U odnosu na prethodne istraživačke talase primećen je najviši procenat ispitanika ikada koji bi priznali nezavisnost Kosova zarad bržeg ulaska u EU.

Gotovo polovina ispitanika, tačnije 49,9 odsto smatra da nije moguće da Srbija ponovo ostvari punu kontrolu i suverenitet nad Kosovom, dok 35,0 odsto smatra da jeste moguće, a 15,1 odsto građana navodi da ne zna da odgovori.

Da je to moguće, u većoj meri smatraju muškarci kao i ispitanici sa najnižim nivoom obrazovanja.

Ubedljiva većina ispitanika, 87,7 odsto, ne zna šta je plan Vlade Srbije o Kosovu, a to su u većoj meri žene, kao i ispitanici iz gradskih naselja.

Više od polovine ispitanika (53,5 odsto) ne bi podržalo plan predsednika Aleksandra Vučića koji bi Kosovu doneo nezavisnost, a građanima Srbije stabilnu državu i bolji standard, 26,3 odsto bi podržalo ovaj plan, dok 20,2 odsto nema mišljenje po tom pitanju.

Oni koji ne bi podržali su pretežno muškarci, ispitanici Južne i Istočne Srbije i stanovnici vangradskih sredina. U odnosu na prethodni istraživački talas, zabeležen je blagi porast onih koji bi podržali pomenuti predlog.

Ukoliko bi sutra bio referendum o nezavisnosti Kosova najveći broj ispitanika bi glasao protiv: 60,5 odsto, s druge strane za bi glasalo 11,6 odsto, 15 odsto ne bi izašlo na glasanje, 13 odsto ne zna kako bi glasalo.

Ispitanici koji bi glasali protiv su u većem procentu muškarci, najstariji ispitanici, sa barem srednjom završenom školom, iz svih regiona osim Beograda i vangradskih naselja.

U odnosu na prethodne istraživačke talase primetan je blagi porast ispitanika koji bi glasali za, pad onih koji su protiv, nezavisnost Kosova na referendumu kao i blagi porast neodlučnih, navodi se u saopštenju.

Tri trećine ispitanika (75,2 odsto) podržava uspostavljanje trajnog mira sa Albancima na Kosovu, 9,2 odsto je onih koji su protiv, a 15,7 odsto ne zna da odgovori. ,

Stariji od 45 godina su češće za uspostavljanje trajnog mira.

Poređenjem sa prethodnim talasom istraživanja, beleži se porast onih koji podržavaju trajni mir sa Albancima na Kosovu.

Detaljnije informacije i grafikonski pregled za 2022. i prethodne četiri godine, možete pogledati ovde.