Istraživanje: Svaki drugi građanin Srbije nema poverenje u informacije Kriznog štaba

Poverenje u zvanične institucije i podatke koje na dnevnom nivou objavljuju članovi Kriznog štaba, poljuljano je još od događaja u kome je iskazana sumnja u njihovu validnost.

Obelodanjivanje takvih informacija kao i različita tumačenja funkcionisanja informacionog sistema koji se koristi za unos i obradu podataka u vezi sa korona virusom, uneli su visok stepen sumnje kod građana Srbije.

Neposredno nakon tog događaja, krajem juna, nepoverenje u podatke iznosilo je 65 odsto, a slične vrednosti izmerene su i u međuvremenu.

Situacija je i četiri meseca kasnije skoro nepromenjena, a trenutno nepoverenje je i dalje visokih 67 odsto, od čega 37 odsto ne veruje, a 30 odsto uopšte ne veruje u zvanične podatke koje saopštavaju nadležne institucije o broj zaraženih, obolelih i izlečenih.

Građani Srbije najveću sumnju imali su početkom septembra kada je Srbija beležila značajno niži broj novozaraženih u odnosu na ostatak regiona i Evrope.

Visok je i značajan procenat onih koji predviđaju pogoršanje u pogledu razvoja epidemiološke situacije 74 odsto, kao i onih koji trenutnu situaciju doživljavaju kao negativnu – 63 odsto, od kojih je skoro svaki drugi opisuje kao neugodnu, odnosno umarajuću, dodaje se u saopštenju.

Kod više od polovine građana, 54 odsto, i dalje vlada visoko interesovanje za informacije u vezi sa korona virusom, svega 14 odsto nije zainteresovano a 29 odsto možemo okarakterisati kao indiferentni prema razvoju epidemije koja je u glavnom fokusu kako domaćih, tako i svetskih medija, dodaje se u saopštenju.

Posle pronalaska vakcine, 80 odsto ispitanika smatra da ona ne treba da bude obavezna, dok zaoštravanje epidemioloških mera uživa podršku kod 61 odsto stanovništva, pokazuju rezultati istraživanja sprovedenog od 16. do 18. oktobra na nacionalno reprezentativnom uzorku po uzrastu, polu i obrazovanju, navodi se u saopštenju.