Foto: Beta/MUP SrbijeIako se Zapadni Balkan često predstavlja kao žarište nezakonitih aktivnosti, taj region je relativno malo tržište za organizovani kriminal – veliki novac se zarađuje na drugom mestu, navodi se u izveštaju Globalne inicijative „Transnacionalna hobotnica – globalni centri balkanskog organizovanog kriminala“.
Kako prenosi Glas Amerike, u izveštaju, čiji je autor Volter Kemp i koje je objavljen jutros, pokazuje se zašto i kako su se grupe sa Zapadnog Balkana angažovale u sferi organizovanog kriminala u inostranstvu, posebno u Južnoj Africi, Turskoj, Australiji, kao i u nekim zemljama Latinske Amerike i Zapadne Evrope.
„U većini žarišta, kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana su se pomerile u lancu vrednosti u poslednjih 20 godina. Muškarci iz malih gradova Zapadnog Balkana sada organizuju višetonske pošiljke kokaina iz džungli Latinske Amerike kroz neke najprometnije luke u Evropi na ulice svojih prestonica. Mornari iz malih balkanskih luka koriste jahte za slanje droge u Južnu Afriku i Australiju ili migrante iz Turske u Zapadnu Evropu. Kokain je jedna od najpoželjnijih roba za kriminalce sa Zapadnog Balkana“, navodi se u izveštaju.
Izveštaj pokazuje kako se grupe iz regiona bave finansiranjem, transportom i distribucijom velikih količina kokaina koji se isporučuje iz Južne Amerike u Evropu.
Tekst pokazuje da su kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana moderne, dinamične i preduzetničke. Pokazale su sposobnost prilagođavanja, primene inovacija i korišćenja tehnologije u svoju korist, piše u izveštaju.
„Većina kriminalnih grupa sa Zapadnog Balkana uglavnom deluje diskretno i efikasno u globalnim žarištima, uprkos reputaciji nasilja. Čini se da je veći deo nasilja među grupama povezan sa poravnanjem računa bilo unutar sopstvenih redova, bilo sa rivalima. Izveštaj sugeriše da ne postoji ‘balkanski kartel’ kao takav, mada grupe iz regiona ponekad rade jedna sa drugom, a postoje i slučajevi multietničkih grupa“, navodi se.
Iako se problem organizovanog kriminala na Zapadnom Balkanu u velikoj meri preselio u inostranstvo, aktivnosti ovih kriminalnih grupa nanose štetu ugledu zemalja iz kojih dolaze, posebno u procesu pridruživanja EU, kaže se u tekstu.
Takođe se podseća da neki od osnovnih razloga ugroženosti zbog kojih su ljudi u prošlosti napuštali Zapadni Balkan još uvek postoje – nezaposlenost, korupcija, nedostatak mogućnosti, nezadovoljstvo njihovim vladama i spor proces pristupanja EU.
Izveštaj upozorava da „ako se ta pitanja ne reše, i dalje će postojati grupa mladih ljudi na Zapadnom Balkanu ili u dijaspori spremnih da rizikuju i žive život kriminala“.
Izveštaj poziva na efikasniju saradnju u sprovođenju zakona, praćenje imovine i njeno oduzimanje, te razmenu informacija, bar zbog toga što počinioci imaju tendenciju da koriste višestruki identitet.
Naglašava se potreba za smanjenjem potražnje za dobrima i uslugama koje pružaju kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana.
Istraživanje Opservatorije civilnog društva GI-TOC-a za suzbijanje organizovanog kriminala u Jugoistočnoj Evropi zasnovan je na podacima, informacijama i analizama koje su sakupili i delili akteri civilnog društva širom Zapadnog Balkana, kao i eksperti, u zemljama gde su aktivne kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana, navode autori.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
