Istraživanje: Veliki broj psihijatrijskih bolesnika u Srbiji ne dobija odgovarajuću dozu leka

Tim istraživanjem, kako je rečano na konferenciji za novinare, Srbija je svrstana u mali krug zemalja koje su počele da rade na razvoju personalizovanog korišćenja lekova, a koje ima veliki značaj i za zdravstveni sistem i za pacijente.

Svaki drugi stanovnik u svetu imao je u nekom periodu života psihijatrijske probleme, a svaki 15. trenutno pati od psihijatrijskih bolesti i koristi lekove.

Doziranje leka je važno jer pacijent koji nema dovoljno leka u krvi neće odgovoriti na lek, a onaj koji je prediziran je izložen neželjenim efektima. Različitim pacijetnima je potrebna različita doza leka u zavisnosti od telesne mase, stanja jetre i bubrega i genetske predispozicije, rezultati su istraživanja.

Vođa istraživačkog tima Marin Jukić je rekao da je u studiji, sprovedenoj u prethodne dve godine, učestvovalo 100 pacijenata koji su koristili izuzetno često prepisivani antidepresiv.

„To je lek koji trenutno koristi između 50 i 100 miliona ljudi u svetu, a u Srbiji se godišnje prepise više od 200 hiljada kutija tog leka koji nudi sedam različitih farmaceutskih kuća“, kazo je Jukić.

Kako je naveo, pri priporučenoj dozi tog leka od deset miligrama dnevno više od polovine pacijenata nema dovoljnu koncentraciju leka u krvi, a svaki 15. ima preteranu koncentraciju.

„Kada smo na ovo reagovali i kada su psihijatri promenili dozu pacijenti su bolje odgovorili na lek. Razvili smo mogućnost da uz pomoć naprednih tehnika molekularne dijagnostike predvidimo kom pacijentu je potrebna viša a kom niža doza psihijatrijskih lekova pre početka terapije i da pratimo koncentraciju leka u krvi u toku terapije“, rekao je Jukić.

Terapeutsko paraćenje koncentracije leka je klinička procedura koja se primenjuje u nekim vrhinskim psihijatrijskim klinikama u svetu, a cilj istraživanja je bio da se sličan sistem uspostavi i u Srbiji.

Namera istraživačkog tima Farmacutskog fakulteta je da se u budućnosti obezbedi procedura da svaki pacijent dobije dozu leka koja mu odgovara.

Rad istraživačkog tima finansiraju ministarstvo prosvete, nauke i tehniloškog razvoja i ministarstvo zdravlja, Evropska komisija i privatni donatori.