„Isus svedržitelj“ bez dozvole preko granice?

Zavod je trebalo da predstavnicima naše vlasti izda dozvolu za izvoz i potvrdi da to umetničko delo nema status zaštićene kulturne vrednosti, potvrđeno je Danasu u toj instituciji.

„U evidenciji Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture nije pronađen zahtev za izvoz ikone Isusa Svedržitelja u Rusiju“, odgovor je iz Zavoda, uz napomenu da ovakvo delo ne bi moglo da bude proglašeno za kulturno dobro, „s obzirom da se radi o ruskoj ikoni, čija je vrsta stilizacije tipična za XIX vek“. Iako ni jedan građanin po zakonu ne bi mogao da preko granice prenese ni jedno delo bez prethodnog odobrenja Zavoda, srpski zvaničnici su izgleda izuzeti iz te procedure.

– Ukoliko biste vi sada tu ikonu stavili u torbu i krenuli u inostranstvo, garantujem vam da bi vam na granici uzeli ikonu a vas uhapsili. Nema teoretske šanse da bilo koje umetničko delo iznesete iz Srbije a da vas carinik pusti bez odgovarajuće dozvole. Dosta ljudi kada se seli nosi najobičnije portrete svojih ukućana pa moraju dokumentaciju da imaju, razjašnjava za Danas zakonsku obavezu istoričar umetnosti i profesor Filozofskog fakulteta Nenad Makuljević.

On napominje da je veoma bitno da javnost, stručna i šira, zna o čemu se radi, kao i da li u ovakvim slučajevima postoji izuzetak od pravila, odnosno da li predsednička funkcija „štiti nekoga da iz zemlje iznese šta hoće“.

– U ovom sistemu o tome se nikada nije govorilo. Vlade su nekada imale svoje službe koje su se bavile odabirom poklona, sada ne znamo ima li predsednik ljude koji to rade ili sam određuje šta će poneti nekom zvaničniku. Za stručnjake i za javnost je važno da znamo da li postoji neki protokol, služba u Vladi koja o tome odlučuje, ko i kako bira, šta se, odakle i kome poklanja. Mnogo je nepoznanica vezano za ovo pitanje, naglašava Makuljević.

Ne slažući se sa procenom da je vrednost ove ikone mala jer je delo predmet rada ruskih ikonopisnih radionica koje su imale i serijsku proizvodnju, Makuljević kaže da samu procenu nije moguće izvesti samo na osnovu fotografije, ali i da mnogi drugi kriterijumi ulaze u njenu cenu ali i nematerijalnu vrednost, koja može biti neprocenjiva.

– Ruske ikone iz tog perioda godinama su bile potcenjivane. One su mnogo složeniji fenomen nego što se misli, koji nije dovoljno proučavan, a tek u poslednje vreme im se posvećuje mnogo veća pažnja. Njih jeste bilo veoma mnogo, ali zato što je i Rusija velika. Ima ih veoma različitih i iz različitih radionica, a na tržištu mogu da budu i veoma skupe. Na fotografiji ne možete da vidite materijale, da li je u pitanju boja ili pozlata, na primer, da li je štampano ili slikano. Mnogo toga se ne vidi dok nemate original u ruci. Tada su se radile čak i tipizirane ikone različitih vrednosti, tako da ikonografski, likovno deluje isto, a veoma se razlikuju u materijalu a time i u ceni, priča Makuljević, koji trenutno učestvuje u jednom od najvećih projekata EU – Horizon project, koji se odnosi na istraživanje ruskih ikona.

– Mi sada nemamo nikakve podatke na osnovu kojih bi mogli da procenimo vrednost te ikone, a gleda se niz kriterijuma, od estetskih do istorijskih. Primera radi, nije isto ako se neka ikona nalazila u posedu neke znamenite ličnosti, nekog hrama ili je iz neke nepoznate antikvarnice. Vrednost na taj način ne postoji, pogotovu za kulturnu baštinu neke zemlje. Možete da imate ikonu koju je slikao neki naivac iz malog mesta, a ona niti umetnički niti ekonomski značajna, bude jedino svedočanstvo u tom mestu i u tom smislu, njen značaj je nemerljiv, kaže Makuljević.

On navodi primer ruskih ikona koje su darovane sa Svete gore kralju Petru Karađorđeviću, pa su time za našu kulturnu istoriju veoma važne, zbog istorijskog konteksta.

– A to su iste te ikone iz istih radionica. Njihova vrednost u Rusiji je sada počela da skače i sve se to sada menja, pogotovu što je u Rusiji u prvim talasima komunizma mnogo toga uništeno. Imate čitave škole, crkve, manastire, spaljene ikone. To jeste bila ogromna produkcija ali i veoma oštećena. Drugo, veliki broj ikona su sa sobom donosili ruski emigranti, pa imaju dodatnu vrstu vrednosti, tako da su to vrlo kompleksne stvari. U tom spektru, za nas je važno da znamo odakle se predsednik snabdeva ikonama, zaključuje Makuljević.

Gde je ikona nastala, odakle je došla, gde je čuvana, da li je kupljena ili je poklon, koja je njena materijalna ali i druga vrednost, otvorena su pitanja na koja javnost nema odgovore, a trebalo bi da ih ima.

– Ukoliko je ona pripadala nekom hramu, ona je deo njegove istorije, da li je pripadala nekoj zbirci, onda je istorijski deo te zbirke, ako su je kupili negde, pošteno je to reći, kao što je i Putin za pušku u razmeni rekao da je kupio na aukciji, zaključuje Makuljević.

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija saglasan je da je i u ovakvim situacijama potrebno da javnost bude obaveštena o svim bitnim elementima, uključujući šta je predmet poklona, način pribavljanja i da li su tom prilikom bile poštovane sve procedure.

– U Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije razmatralo se samo drugo pitanje, šta funkcioner sme da primi od poklona, ali ne i okolnosti kada poklon daje, naveo je Nenadić i dodao da određeni propisi na tu temu postoje u Zakonu o javnoj svojini, ali da nisu preterano detaljno formulisani.

O pomenutim i drugim spornim momentima ovog poklona, Danas je pitanja ponovo uputio Ministarstvu kulture i Kabinetu predsednika, ali odgovore nije dobio. Odgovore očekujemo i iz Agencije ali i Saveta za borbu protiv korupcije, koji bi trebalo da javnosti razjasne postoji li zakonska obaveza da se detalji oko poklona, njegovog porekla, vrednosti i eventualnog statusa zaštićenosti prijave tom Vladinom telu.

Kakvu poruku šaljemo Rusiji?

– Istorija poklona se proučava, veoma je važna stvar nositi poklon uticajnom političaru i ona podrazumeva razmišljanje o tome šta se nosi. Prema politici poklanjanja, važno je kog su ranga pokloni, da po pravilu moraju da budu uravnoteženi, ne preskupi. Zato mi ono što radi naša vlast deluje malo amaterski. Sa diplomatske strane, ukoliko Putinu kolekcionaru Srbija poklanja neke zaista bezvredne ikone, tek to nije jasno. Zašto bi naša vlast to radila i kakvu poruku šaljemo, upitao je Makuljević.