Debakl upisa u IT odeljenja: Prazna mesta čak i u beogradskim gimnazijama

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. To je posledica vladavine polupismenih sa kupljenim diplomama. Upošljavanje partijskih kadrova i odlazak samomislećih građana koje su oterali ovi polupismeni.

2. Ove godine je bio značajno teži test. Imate javno dostupne zadatke pa svako može da pogleda. Uz to, zadaci su iziskivali više vremena za rešavanje. Obzirom da su imali dosta manje bodova nego učenici prethodnih godina, mnogi su bili ubeđeni da neće upasti u IT odeljenje.

3. A posledice COVID-a? Jel se seća neko da je ova generacija učila preko interneta? Šta je bilo za očekivati ako ne pad u postignuću?

4. Zato što to nije adekvatno školovanje za IT sekror. Dovoljno je forsirati matematičko obrazovanje, a ne hardversko.

5. IT odeljenja su specijalizovana za talentovanu decu. Po toj logici, ni ne može svako da je upiše, bez obzira na zadatke. Druga je stvar što su deca dosta za kompjuterima i telefonima pa roditelji, možda i deca, misle da su talentovani, a zapravo nisu. To nije odlično igranje igrica, upotreba društvenih mreža ili nekih programa i alata. Mislim da je glavni problem u zabludi da se nešto zna, a da se zapravo ne zna.

6. Dunsteri prave programe i strategije, sistem je urušen, prosveta služi nastavnicima da leče lične frustracije, deca su kolaterala. Prva beogradska poligon za iživljavanje, dete mi je tamo već 2 godine…

7. poenta teksta je da 30% onih koji su polozili, na kraju nisu zeleli da upisu it odeljenje, a ne da je prijemni tezak…

   Razlog: mnogima je motiv ulisa it odeljenja nerad i celodnevno sedenje ispred kompa (cak i u skoli). Zbog toga se pravi jezgro slabijih ucenika u mnogim takvim odeljenjima, pa onda bolji ucenici upisuju prirodno-matematicki smer da bi izbegli potencijalno losu radnu atmosferu i slabu disciplinu mnogih it odeljenja…

8. Zanimljivo je kolko je Min.prosvete van realnosti, pa potpuno nerealno smisljaju upisne kvote. Malo da se ukrste statistike, rezultati sa takmicenja, pa se iz preseka vidi da generacija 2009 nema toliko talenata koliko je imala generacija 2008. Samo malo razumeti podatke i dobije se realnija slika.

9. Zanimljiv podatak bi bio, ukoliko se ikako može doći do njega, koliko srpske dece u ovoj starosnoj dobi je upisalo slične škole u zemljama EU i Americi. Jer su roditelji te dece davno zapalili iz ove žabokrečine i već decenijama grade svoj život na nekom lepšem mestu.

   Druga stvar, ovi što su tu gde su, odrastaju uz to što odrastaju, uzori su im nažalost i sami znate ko. Ko će bre da se cima da uči toliko preobimno gradivo i raznorazne gluposti za parče papira…

10. Da li postoji odgovornost profesora i nastavnika, činjenica je da je gradivo dosta obimna a da se jako brzo prelazi; ne može biti krivica samo na učenicima , odgovornost za uspeh je prvenstveno na nastavnom kadru i njihovoj sposobnosti da prenesu znanje, zainteresuju decu za sticanje znanja i veština.

11. Test je bio mnogo tezi nego ranijih godina i deca su mislila da nece poloziti pa su zato navodili druge smerove. IT smerovi su potrebnini trazeni ali mozda ne bi trebalo da upisni prag bude merilo vec da se deac rangiraju samo po rezultatima i upisu smer koji zele.

12. Predlazem da ukinete, kome treba napredna tehnologija. 90% muske dece i onako maštaju da budu pop, strava i užas.

13. @Matija Testovi su bili regularne težine, jednostqvno iz generacije u generaciju se poatižu slqbiji rezultati. Ministarstvo je pokušalo da spasi gimnazije specijalnim odeljenjima što se i vidi da je bio pogrešan potez. Takodje, IT odeljenja u stručnim školama su reformisana u okviru dualnog modela što učenicima daje bolje šanse za rad u IT-u.

14. Da nema možda veze sa velikim brojem privatnih IT škola? Iz razreda mog deteta, trećina je upisala te privatne gimnazije…

15. Rezulat sludjivanja ove vlasti. Deca su shvatila da niko znanje vise ne vrednuje. Ovo nigde na svetu ne postoji.STRASNO

16. Kada pogledam ko u osnovnim školama ima prava da predaje informatiku i računarstvo i šta se radi na tim časovima ne iznenađuju me nimalo ovakvi podaci iz osnovnih škola. Nastavnik na časovima informatike i računarstva u osnovnoj školi treba da animira i motiviše učenike da analitički i logički razmišljaju, da postavljeni zadatak rešavaju korak po korak – algoritamski. Međutim, mnogi nastavnici informatike i računarstva u Srbiji su zalutali u digitalnim kabinetima, nisu ni kompetentni, nisu položili ispit za licencu i ne nazire se kada će da ga polože, na časovima u digitalnim kabinetima čuvaju učenike koji igraju igrice na računarima, pišu im petice bez ikakvog pokrića, umesto ako znaju i umeju da ih uče veštinama programiranja koje je u planovima nastave i učenja zastupljeno u svakom od petog do osmog razreda zastupljeno i treba da se radi po čitavo drugo polugodište. Da bi se učenik opredelio za IT smer u gimnaziji treba da ga nastavnik motiviše da se takmiči iz programiranja za osnovce po programu Društva matematičara Srbije. Ako nastavnik informatike i računarstva u osnovnoj školi tako ne radi neki učenici će zbog pomodarstva „zalutati“ u IT smer u gimnaziji iako ih u principu ne zanima programiranje, veštačka inteligencija, baze podataka i druge oblasti računarstva jer su njihovi roditelji bili spremni da plate čak i 100 časova matematike, da angažuju izvanredne nastavnike matematike da ih privatno pripreme da polože test iz matematike u gimnaziji za IT smer i da ostvare bar tih minimalnih 120 bodova od ukupno 240 bodova. Međutim, šta će i kako će takav učenik dalje da napreduje u IT odeljenju u gimnaziji ako se nije afirmisao i nije se takmičio iz oblasti programiranja u osnovnoj školi. Već u prvoj godini takav će učenik i njegov roditelj shvatiće da su napravili pogrešan izbor i da takav učenik nema šta da traži u IT odeljenju…

17. Desilo se da programeri sa iskustvom ne mogu da nađu posao po godinu dana, da je tržište pretrpano priučenim programerima sa prekvalifikacijom od par meseci, da je programerima koji izlaze sa fakulteta postalo nemoguće da nađu i besplatanu praksu. Naša vlast je mislila da će u Srbiji svi postati programeri i da će prosečna plata onda skočiti na 5000 eura a baš u tom trenutku investitori po velom svetu primećuju da je IT preduvani balon laži koje ne mgu ništa da zarade (od blokčejna do AI).
    Tako deco kad čujete savet od ove vlasti vi samo uradite suprotno i nećete pogrešiti.

18. Neko misli da je odgovornost profesora. Deca neće da uče. Već sa toliko godina shvatanu da se trud ne isplati jer polupismeni vladaju.

19. Deca ne veruju u IT-milijunaske bajke?
    Odrasla su izgleda

20. Stav države je da nama ne trebaju IT-jevci nego motači kablova i kopači bakra i litijuma. Odatle i nepotrebno teški testovi i nerazumna raspodela. Klinci su shvatili da je škola zamajavanje i gubljenje vremena i da je bolje odmah tražiti posao a paralelno sa tim raditi na nekom ličnom projektu i usavršavati svoje veštine da bi za koju godinu mogao da prikažeš na internetu šta možeš i tako nađeš sebi zaposlinje. Svi uspešni IT-jevci koje poznajem su samozaposleni ili rade na crno.

21. Ko ce da upisuje zemunsku kad je najgora sa nastavnicima

22. Otkud to? Zar nije IT obrazovanje najperspektivnije?

23. Korisno bi bilo da se uradi jedna analiza šta su deca koja su završila ove gimnazijske smerove upisala kasnije na fakultetima. Porazan je rezultat, skoro polovina njih nije upisala fakultete koji su logičan nastavak ovog školovanja. Zapitajmo se zašto!

24. Iz pozicije roditelja upravo svršenog maturanta IT smera u jednoj beogradskoj gimnaziji mogu da kažem da je sve u vezi IT smera jedna šarena laža. Ne postoje udžbenici za stručne predmete, ne postoje kadrovi, pa deci časove drže „deca* od dvadesetak godina bez radnog iskustva i upitnog znanja (privatni fakulteti…). Konkretno, u ovoj gimnaziji se na jednom predmetu u toku jedne školske godine menjalo i po 4 profesora tj „profesora“.

25. Ne znam šta ima protiv IT a. Deca ne vole istoriju jer ne ume niko od osnovne do fakulteta da je učini zanimljivom. ITijevac kakav god da je naći će posao u struci, a i najbolji student istorije završi radeći kao sa srednjom školom. Nemojte biti ljubomorni, delujete kao i oni što su se protivili industrijskoj revoluciji.

26. A da nije razlog i ubrzani razvoj AI u proteklih godinu-dve dana?
    Svi roditelji koji su u IT-ju a sa kojima sam razgovarala su stava da dete treba usmeravati u tom smeru jedino ako je veoma veoma zainteresovano. Ukoliko ne, ili ima i druga interesovanja, bolje je sačekati ili blago usmeriti dete negde drugde.

27. U IT postoje mnoga zanimanja koja nisu programeri.Obicno se nauce u praksi.I nije potrebno nikakvo zvanicno obrazovanje,samo dobro znanje jezika.Moj sin je zavrsio jednu od tih visih skola,i radio kao asistent tamo i kaze mi da kada se kasnije zaposljavao kod stranog poslodavca,nije ga ni pitao za skolu.

28. Naravno da je manje talentovane dece kad ih je zadojila Zadruga i ova krš muzika koja nikako da prođe..

29. Nije da deca nece u IT sektor nego nece u gimnaziju, zasto bi se mucili, ja sam zavrsio tehnicku i bez problema upisao softversko inzenjerstvo u NS i to sa daleko vecim predznanjem u odnosu na sve kolege koji su zavrsili gimnazije (obicne i te napredne)

30. Ovde sve postaje obesmiš[ljeno, tako da se to odražava i na obrazovanje.

31. Zato što su sve više nezainteresovana deca za školovanje generalno, loši su rezultati, sve lošiji generacija svake godine, odgovor zašto su slabiki uspesi…

32. Ziveli motaci kablova i oni za kuj ga glasa.

33. Просветне власти су одлучиле да смањи број ИТ одељења. Направили су тежи и захтевнији пријемни испит у односу на претходне године и постигли су свој циљ, смањили су драстично број ученика који су положили пријемни испит. Након тога месец и по дана тишине у медијима око тога. Сада се појављује замагљена прича да пријемни није био тежак, да нема талентованих ученика и да ученици нису заинтересовани за тај смер. А ако су заинтересовани нека иду у средње стручне школе. Дакле суштина те приче је да се смањи број ИТ одељења у гимназијама и да се ученици који су заинтересовани за тај смер усмере ка средњим стручним школама где и нема специјализовани пријемни испит. Ово је почетак преокрета просветне власти према формирању ових одељења иако декларативно, наравно, то није званична политика. Једно се прича а друго се ради и при томе се баца прашина у очи.

34. @Између редова Зар мислите да педагошко друштво математичара Србије ради против себе тако што ће својим колегама математичарима и информатичарима да допринесе смањењу фонда часова. Очигледно нисте размишљали о томе! У Србији ниједна реформа не може да успе јер су препрека педагошка друштва и синдикати. Било је планирано да се слободне наставне активности односно СНА уведу само у петом и шестом разреду и да се после краћег времена укину и ослободе ученици тих часова. Међутим шта се десило? СНА нису укинуте него су придодате и ученицима седмог и осмог разреда јер су то тражила педагошка друштва како би директори школа могли да плате још 5% наставнику коме се смањио фонд часова односно норма часова. Ученици су због тога испали колатерална жртва.

35. @Eva
    Možda ste pomešali hardver i softver?