Italia, Italiaaa…

Juče smo moj kum Jurica Dikić i ja stigli kod kume Nensi i kuma Gaje u Mursku Sobotu; najpre bograč i jelen u „Lovskom domu“, koji bajdvej pripada firmi „To ni gibanica d.o.o“, kupovina cigareta na kojima piše „kajenje ubija“ – šta ćemo sa kajanjem koje ne ubija, dame i gospodo? – čaša laškog rizlinga i gitara, pa na spavanje. Da, pre toga sam se podsetio kako izgleda biti veterinar i istiskao sam paraanalne žlezde malom maltezeru, Ćoćosanu. Pa ako me se nekad seti – seti…

Danas smo pristigli u Milano, gde nas čeka prevoditeljica Anita Vuco, sa kojom se dogovaramo oko detalja promocije; dolazimo sebi posle dvodnevnog motanja volana i odlazimo na „mesto zločina“. Kultnu knjižaru „Libreria Popolare di via Tadino“ vodi Gvido, sjajan čovek zaljubljen u knjige možda i više od svih nas; u ovom hramu kulture su nekada svoje romane predstavljali Umberto Eko, Dario Fo, Žoze Saramago i još mnogi drugi, pa je uspešnost promocije sada postala i pitanje časti.

Predstavljanje je planirano da traje samo sat; međutim, publika ne prestaje da postavlja pitanje i razgovor se produžava na cela tri sata. Anita Vuco podnosi najveći teret, onaj prevodilački, a ja pokušavam da odgovorim na sve. Tokom potpisivanja prilaze mi Dezire i Luka i traže da naprave kratak film o meni, sutra. Dogovor nastavljamo u argentinskom restoranu – Grazie, Guido! – i odvlačimo se na spavanje.

Petak, 24. mart

Milano je divan grad; i lud grad, posebno za parkiranje; posle celog sata uspevamo da smestimo auto i uputimo se ka knjižari; tamo počinje snimanje, uz aktivno učešće Anitino i pomalo neočekivana pitanja autora filma; na kraju sve završavamo ispijanjem mog sauvignon blanc, koji sam poneo zbog čistog i nepatvorenog hvalisanja. Kad smo mogli Amerikancima da izvozimo automobile, red je da probamo i sa vinom i Italijanima.

Krećemo za Torino; kiša ne odustaje i vozimo sporije. Smeštamo se u bed & breakfast koji vodi Anđela, u zgradi staroj par vekova; otac joj je bio džez-muzičar pa ima razumevanja za ludila umetnika. U pansionu nas čeka Barbara Delfino, koja nas je i pozvala da u subotu zatvorimo treću „SLAVIKU“, festival slovenske kulture u Torinu; odlazimo do „Polskog kota“, upoznajemo se sa domaćinom Aleksom i, onako umorni, odlazimo u prvi pohod na Torino.

Subota, 25. mart

Danas je dan za odmor; obilazimo Torino, ne propuštajući obilazak slavne „Mole“, pogled na trgove San Karlos i Kastelo, via Roma i još ponešto; grad se priprema za tradicionalni polumaraton i sve je u znaku kretanja i zdravog života; svako puni baterije na svoj način – pomislih dok pod iznenadnim suncem ne stigoše na sto kratak espreso i grappa, obavijeni dimom bogovske cigare. Dolce e vita? Vaistinu, dame i gospodo, vaistinu…

Promocija romana „Var“ počinje u 18 h; vidim da je sala dovoljno puna za moju inspiraciju, upoznajem lično profesorku LJiljanu Banjanin sa torinskog univerziteta, grupu divnih dama koje odavno žive u Torinu, svršene studente serbo-kroatistike. Krećemo? Priča o Kosovu 1999. godine polako se pretvara i u ozbiljnu diskusiju o zagonetnom odnosu originala i prevoda; citiram Kabreru-Infantea koji tvrdi da „ne postoje književni prevodi već samo nove verzije istog romana“, pravimo poređenja sa češkim prevodom „Vara“ Jana Doležala, objavljenim 2011. godine, i poljskim prevodom Agnješke Žuhovske – Arent, koji treba da bude objavljen maja ove godine. Divno veče, dobri ljudi, pametna pitanja; nadam se da ni ja nisam zaostajao u ovoj čaroliji.

Nedelja, 26. mart

Na putu smo od ranog jutra; najpre smo Anitu Vuco ostavili u Milanu, odakle hvata voz za Rim, zatim nastavili prema Srbiji; pokušavamo da svratimo u Zagreb, kod Vedrane Trlek, ali mi ne uspeva da pogodim skretanje; dakle, samo pravo, i ne okrećite se, dečaci!

Sve protiče u najboljem redu, do skretanja za Leskovac; naravno, tu nas čeka saobraćajna policija i za 65 km/h kažnjava; verovatno ličimo na huligane koji divljaju po auto-putu, ali su nas samo oni nahvatali; korektni, službeni u izražavanju i sretni; tako se rešava problem budžeta, dame i gospodo, tako Leskovac postaje grad u Srbiji sa najvećim brojem naplaćenih kazni za saobraćajne prekršaje.

Ponedeljak, 27. mart

Na poslu me čekaju uobičajene stvari, u stranci ne prestaje politička kampanja; idu izbori ove nedelje, biće teška borba, znam.

Ali, nema predaje; nije ovo prva borba Davida i Golijata u mom životu; ono što me plaši je da izgleda nije ni poslednja.

Utorak, 28. mart

Danas je mojoj majci rođendan; dobila je novi TV aparat od brata i mene; nedostaje još cvet. Happy birthday, kevo!

U goste mi je došao brat od tetke, posle rođenog najrođeniji koga imam. Iako mi pritisak divlja, ne propuštam priliku za porodično uživanje; nas trojica, pojačani mojim sinom Aleksandrom, odlazimo na laku večeru, dobro vino i lep razgovor. Mislim, lepo je i van Leskovca, ali se ipak u „Malom Mančesteru“ najbolje jede.

Sreda, 29. mart

Rad, rad i samo rad.

Nego, kad će taj novi poziv za Italiju?

Autor je književnik iz Leskovca