Italija crna ovca Evrope

Pismo je objavio ekonomski dnevnik Il Sole 24 Ore, a potpisnici Berluskonija pozivaju da se osvesti i da ne izgubi „osećaj odgovornosti“, jer bi u suprotnom Italija, koja je domaćin idućeg susreta G-8, koji treba da se održi na leto 2009, na ovom skupu ostala upamćena kao „država bez ikakvog kredibiliteta“. Premijer Berluskoni, naime, uz otvorenu podršku ministra ekonomije Đulija Tremontija, namerava da rashode namenjene saradnji i razvoju smanji za 400 miliona evra. Treba reći i to da je Italijanska koalicija za borbu protiv siromaštva upozorila javnost kako je italijanska vlada ove godine većsmanjila pomoćnerazvijenima za 170 miliona evra. Krajnji cilj je „kresanje“ budžeta pomoći za dodatnih 56 odsto. Neki evropski dnevnici napominju da bi Italija, ako njena vlada istraje u svojoj nameri, bila obeležena kao „Crna ovca Evrope“. Ako parlament odobri ovu vladinu želju, izdvajanja Italije za saradnju i razvoj iznosiće samo 0.1 odsto bruto društvenog proizvoda, što je upola manje nego sada. Tako će Italija ostati upamćena kao zemlja koja u Evropi izdvaja najmanje za najsiromašnije. Potpisnici otvorenog pisma upućuju na „svetle primere“ Španije i Francuske, koje poštuju dogovore, dok je Berluskoniju, po „starom dobrom običaju“, većprešlo u naviku da krši postignute dogovore.

Dobre pozanavaoce italijanske političke scene ova Berluskonijeva namera uopšte i ne čudi, jer su njegove politički nekorektne izjave i obznanjene namere odavno prešle granice dobrog ukusa. Teško da će ga pismo koje su mu uputili umetnici naterati da promeni odluku, budući da je i letos na jednom skupu u Rimu, sa medijima podelio svoj stav o politici i političarima. Prema njegovim rečima, Britanija, Francuska, Nemačka i Španija su države u kojima odlazeći državnici veterani nisu zamenjeni političarima istog „kalibra“. „Prisutna je određena nesigurnost u borbi s današnjim problemima čovečanstva. Primetio sam nedostatak pravog vođstva na međunarodnoj političkoj sceni. Mnoge nacije nisu pronašle odgovarajuće zamene za odlazeće čelnike, verovatno zato što neki od novih lidera nisu dovoljno iskusni“. Političari koji su za sobom ostavili „velike cipele u koje treba ući“ jesu redom, bivši britanski premijer Toni Bler, nemački kancelar Gerhard Šreder, španski premijer Hose Marija Asnar i francuski predsednik Žak Širak. Kao još jednog političara koji bi mogao da upadne u ovu grupu „velikih“, Silvio Berluskoni se setio nekadašnjeg ruskog predsednika, a sadašnjeg premijera Vladimira Putina. Nevolja se, međutim, krije samo u činjenici da u viziji sveta velikih, prema Silviju Berluskoniju nema mesta za nerazvijene i siromašne, kojima je pomoćvelikih potrebna. Na ovu činjenicu su pažnju skrenuli upravo umetnici, što većmnogo govori.