Iv Leterm podneo ostavku

Petonedeljni pregovori o formiranju vlade desnog centra u Belgiji okončani su prvim fijaskom, jer rivalski političari iz francuskog i flamanskog govornog područja nisu uspeli da se dogovore o podeli vlasti. Mandatar za premijera Iv Leterm podneo je u četvrtak ostavku na mandat da sastavi vladu, jer dve strane nisu uspele da prevaziđu razlike ni nakon pregovora koji su trajali čitavu noć. On je, tim povodom, rekao da je „shvatio da je nemoguće da uspešno sastavi ambiciozan vladin program koji su zahtevali birači“.
Kralj Albert II koji se ranije vratio s odmora zbog krize povodom formiranja vlade prihvatio je njegovu ostavku. Leterm kao šef flamanskih hrišćanskih demokrata bezuspešno je pokušavao da formira vladu od sredine jula, nakon što su hrišćanski demokrati i liberali osvojili najviše glasova na izborima 10. juna. Flamanski zahtevi da dobiju veća regionalna ovlašćenja u oblastima kao što su pravda i transport potpalili su strahove među frankofonskim političarima da je Leterm zainteresovan za razbijanje države. Njegovi raniji komentari da je Belgija „incident istorije“ i da su jedine stvari koje Belgijanci imaju kao zajedničke „kralj, fudbal i neka piva“, doprineli su tom strahu.
Sa svoje strane, političari iz holandskog govornog područja žele po svaku cenu da očuvaju osećanje indentiteta i strahovali su da će frankofonski Belgijanci koji se dosele u mesta u okolini Brisela zatražiti veća prava za lokalne samouprave.
Porast tenzije poslednjih dana naterao je četiri partije koje su učestvovale u razgovorima – Hrišćanski demokrati i liberali iz Flandrije i Valonije – da odustanu od daljih pregovora. Bart de Vefer, lider Nove alijanse partije, izjavio je, nakon toga, da su frankofonski političari rekli „ne“ na sugestiju flamanske strane o podeli vlasti na „veoma uvredljiv i veoma arogantan način“ Ostavka Leterma možda je dolila ulje na vatru zahtevu da se Flandrija otcepi od ostatka Belgije.
Flamanski separatisti zakazali su velike demonstracije za ovaj vikend, čemu su prethodile prošlonedeljene demonstracije od oko 5.000 ljudi u Zapadnoj Flandriji.
Praktično je sve u Belgiji, koja ima oko 10,4 miliona stanovnika, podeljeno na bazi jezika. Ova mala zemlja ima tri regiona – bogatiji flamanski, na severu i siromašniji frankofonski Valoniju, na jugu. Brisel kao prestonica jeste treći region i zvanično dvojezičan. Tu je, takođe, i sedište institucija EU. Oko 6.5 miliona Belgijanaca govori flamanski, a oko 3,5 miliona francuski jezik. Postoji i mala nemačka manjina. Belgijski mediji sada spekulišu hoće li kralj sazvati nove izbore ili će imenovati novog posrednika da nadgleda pregovore.