Aktivista Ivan Bjelić, kome je juče konačno ukinut pritvor, kaže da je vlast napravila talačku krizu – nije odmah oslobodila sve uhapšene na protestima u Novom Sadu, samo da bi deo njih pustila tek kada pusti i Gorana Vesića. Cilj toga bio je, veruje on, da se smiri javnost, ljuta zbog ukidanja pritvora bivšem ministru.
Ivan Bjelić, priveden nakon velikog protesta u Novom Sadu, na kome su građani tražili odgovornost za pogibiju 15 ljudi na Železničkoj stanici, rekao je da mu šok nije bio što je bio u zatvoru, ali se brinuo kako se sa svim tim nosi njegova porodica.
U pritvoru je proveo 23 dana i za N1 opisao kako su oni protekli.
„Sam osećaj da nemaš informacije sve vreme… Imali smo televizor u sobi i gledali RTS, Pink, Happy, Prvu, RTS 2 i RTS 3 koji kidaju sa dokumentarnim programima i to nam je malo davalo neke razonode… Međutim, dnevnih informacija na kakve sam navikao, nisam imao, te mi je to dalo vremena da razmislim o nekim stvarima“, naveo je.
Prva slika zatvora, ističe, nikada mu neće izaći iz glave.
„Bio sam u ćeliji 39, nas desetoro u prostoriji šest sa četiri. Imaš malo kupatilo i u njemu čučavac. Deo u kom smo se kupali smo zvali Aušvic jer izgleda identično kao gasna komora. Jedino što sprečava mahovinu da se proširi je što je svakih šest meseci stružu, ali zato ima glisti, buba, stenica koliko hoćete. I sad se češem kada pomislim na njih“, kazao je.
Stenice su, ponavlja, bile najveći problem.
„Kad sam ušao, na žućkastim zidovima od duvanskog dima crvene fleke su bile svuda, ponegde koje sagoreplo mesto od upaljača. Rekli su mi da su crvene fleke stenice koje ubijaju na zidovima, pa ostane krvav trag. Možete li zamisliti kako izgleda zid koji kao da ga je neko oslikavao prstima? Protiv stenica prskaju kada sudija dolazi u posetu. Mislim, da li se prska protiv stenica kad dolazi sudija ili se sistemski radi na tome da se one istrebe? I pritom, to prskanje ih samo još više raspameti i sutradan budemo još više izujedani“, opisao je on.
Sa spoljašnjim svetom kontaktu su mu, dodaje, bili i porodica, i advokata.
„Zanimljivo mi je bilo da RTS prenosi dešavanje ispred suda, i da je to radio kontinuirano, pa sam video da im je ‘glavonja’ zamerio na tome. Pošto sam bio preplaćen na novine ‘Danas’, donosili su mi ih u zatvor. S druge strane imao sam posete od advokata sredom i petkom, a ponedeljkom su mi obično dolazili u posetu narodni poslanici – Ćuta, Miki ALeksić. Moji su dolazili utorkom kada su dozvoljene posete za porodicu i oni su mi govorili šta se zapravo napolju dešava i kako sve funkcioniše“, kazao je.
Njegovi će, dodaje, dnevnički zapisi biti „lepo svedočenje o tome kako izgleda živeti bez informacija.
„Kako svo ovo doživljava običan čovek, koji nema pristup kanalima koji mogu da pruže druge informacije, šta zapravo vidi, kakav narativ guta svaki dan i kako je sve ovo predstavljeno tim ljudima“, naveo je.
Njegova porodica je ovaj pritvor iznela stoički, kaže.
„Sam šok da sam unutra nije bio toliki zbog toga što smo 10. augusta imali priliku da budemo spakovani u Padinsku skelu. Ali sa druge strane, kada pogledam sliku koja mi je ostala u očima kad sam prvi put ušao unutra… Bukvalno sam mislio da je to to, da sam sad završio svaku priču sa izlaskom napolje i generalno da ću dobiti batine čim budem ušao unutra“, kazao je.
I u zatvoru vrlo negativno mišljenje o vlasti
Bio je okružen najrazličitijim ljudima – od taksiste koji je učestvovao u saobraćajnoj nesreće, do ljudi koji su zatvoreni zbog teških ubistava.
„Međutim, ti ljudi su se prema meni ponašali prijatno, prijateljski. I prepoznali su me sa Informera i Pinka, kao ‘ti si onaj što nosi maramu’. I dali su mi odmah donji veš, posteljinu, sredstva za higijenu, jer svoje stvari nisam imao. I nismo gledali TV, što se tiče režimskih kanala, kada god se obraćaju ovi nosioci vlasti i iz SNS-a. Imali smo različite novine, upoređivali i onda smo upoređivali šta gde piše. Vidiš da ljudi tačno osvešćuju nove momente. Nisam imao nijedan problem. Mislim da ono što se dešava u zatvoru i mišljenja koje ljudi imaju i o Aleksandru Vučiću ali i o našem pravosuđu, generalno ovom celom sistemu koji vlada u Srbiji – jeste vrlo negativan po njih“, kazao je Bjelić.
Šta dalje?
Govoreći o svojim žalbama, koje su više puta odbijene, kaže da mu je odnos sudije izazvao nervozu.
„Veće Višeg suda, koja je odlučivalo o rešenju sudinice Tatjane Đurašković, koja nam je odredila pritvor, vrlo jasno i striktno je navelo da ona ne može meni da stavi tačku četiri ‘uznemirenje javnosti’, kao da je javnost uznemirena zbog toga što sam ja bacio pirotehničku napravu, nego zbog nadstrešnice koja je ubila 15 ljudi. Međutim, ona se totalno oglušila na sve to, sudila po sopstvenoj proceni. Meni sutradan stiže novi odgovor, za koji sam verovao da će biti da nas puštaju, jer je žalba bila super. Ali ona je napisala identično rešenje, izvukla identične fraze koje je napisala u prvom rešenju, bez ikakvog komentara, bilo kakvog obrazloženja. Ja sam tu poludeo, ali su me smirili ljudi koji su tu i po šest meseci čekaju odgovre za dela za koja nisu krivi“, tvrdi Bjelić.
Odgovara da je i dalje okrivljen za „nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi“.
„(Advokat Ivan) Ninić rekao da je prema tački 17 to zapravo prekršaj. Mislim da će sve ovo ići na prekvalifikaciju, na prekršaj, ali će sudija koja nam je sudila morati da prvo otkloni tačku uticaja na svedoke, iz razloga što nije uvažila naše iskaze da se međusobno ne poznajemo. Mi smo se upoznali u marici, a ona je sve vreme govorila da mi znamo jedni druge“, kazao je.
Pritvor Vesića – šarada i talačka kriza
U njegovoj ćeliji bio je jedan slobodan krevet, a Bjelić kaže da su „očekivali da ga popuni neko od pritvorenih za pad nadstrešnice“.
„Kapirali smo da ih neće prebaciti u sobu koja je neokrečena, koja nema normalno kupatilo i puna je stenica. Mislio sam da će ih prebaciti u novo odeljenje. Čak smo i videli dole nove dušeke i krečenje jednog apartmana, jer su verovatno tu bili smešteni“, kazao je.
Pritvaranje Goran Vesića Bjelić ocenjuje kao „talačku krizu koju je napravila ova vlast“.
„To je ta njihova ratna retorika iz koje ovo što se naziva vlaću ne može da izađe još od 1990-ih godina. Oni su držali nas i Vesića, nakon što su pustili Relju, Bačulova i Ješića. Vesić je štrejkovao glađu, nije jeo kavijar pet dana pa mu se slošilo. Isti dan kada su ga pustili, oni puštaju nas. Iz kog razloga? Talačke krize. Dakle, ‘ljude smo uznemirili time što smo ga pustili, pa hajde da pustimo ove momke (koje držimo pritvorene ko zna kako), da malo smirimo narod, zato što smo pustili Vesića’. Sva sreća, ovo ništa ne staje. Videli ste da se ovo nastavlja i dalje. A taj ratnohušački narativ koji oni koriste… Kako možete uopšte da optužite ove ljude koji mirno stanu i blokiraju ulicu, a vi pošaljete svoje falange da ih prebiju i vređaju? Mislim da je to guranje u građanski rat, a ne naši postupci“, zaključio je Bjelić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.