Ivan Blagojević: Džez sa juga

Ove godine Guču je istovremeno posetila ruska izaslanica. Rekao bi neko, tipična podela Istok – Zapad – politički i kulturološki. A nije. U pitanju je Jug. A to je direktor i osnivač internacionalnog džez festivala Nišvil prepoznao dobro – južnjački merak i sevdah, pa šta je to drugo nego ovdašnji džez i bluz. Gde ćete bolji primer od Šabana Bajramovića.

Sve ovo ne samo da je uočio, nego je i istakao i, da kažemo to tako filistejski, „iskoristio“ Ivan Blagojević, pomenuti direktor i osnivač. I to uprkos svemu, pre svega manjku ili čak i izostanku novca iz budžeta za festival koji je britanski Gardijan proglasio jednim od deset najboljih u Evropi. I da treba imati stejdž i bistu Šabana Bajramovića, i da treba imati Muzej džeza, i da Kendi Dafler treba da bude počasna građanka Niša i da nagrade za životno delo imaju redom svi zaslužni za džez na ovi prostorima – od Duška Gojkovića preko Stjepka Guta, i Miše Blama do Lazara Tošića i mnogih drugih.

I da stvari treba nazvati pravim imenom – „popu pop, bobu bob“ – pa jasno i glasno kazati – da bi stvar nastavila ovako uspešno treba nam milion evra iz budžeta, a onim ministrima koji nisu davali ni evro, a po vokaciji bili iz sveta muzike, još drčnije se suprotstaviti i poručiti da – nemaju sluha.

I setiti se britkog imena koje asocira na čuvenog američkog parnjaka i učiniti Niš istinskom prestonicom muzike u nekoliko avgustovskih dana, uz sve poštovanje prema Guči i nešto drugačijim limenim zvucima.

Pa kaže Blagojević, u svojoj ličnoj abecedi, da se ministar kulture Kine zanimao kako se organizuje jedan takav i toliki festival u gradu veličine jedne ulice u Pekingu. Ili, da je teatar prioritetna umetnost (otud i Blagojevićevo bavljenje njime deset godina), pa je Nišvil dobio i DŽez teatarski festival. Pa kaže još – autogramu Benija Golsona na katalogu Nišvila obradovao se kao Tom Henks u završnim kadrovima filma „Terminal“. Entuzijazam ga, dodaje, „srećom po njega samog“ ne napušta godinama, a divan je osećaj kad u retkim trenucima ponosa bavljenja stresnim poslom organizatora festivala u prolazu prepozna iskrenu zahvalnost građana. Stres „leči“ slatkišima od kojih je, kaže, zavistan. Rođen je 1959. Završio je Ekonomski fakultet.