Ivan Ivanji: Čovek poštenje

Gospodin Ivanji je veoma zanimljiva ličnost, jedan je od retkih svedoka proteklog, dvadesetog stoleća. Kao dete je preživeo Holokaust. Pre nekoliko godina bio je gost naše rubrike Pomodoro intervju. Na novinarsko pitanje kako je to biti obeležen činjenicom da je preživeo Holokaust odgovorio je:

„Rekli ste ‘obeležen’. To je teška reč. Ja sam pomalo frojdijanac koji misli da se toga treba osloboditi. Mislim da sam se kroz pisanje potpuno oslobodio. Ima literature u kojoj se navodi da se traume ispoljavaju tek u drugoj ili trećoj generaciji. Moj sin mi kaže: ‘Ti si preživeo i ostao normalan, mi smo normalni.’ Bilo, pa prošlo. Ne znam. Ponekad ne znam šta sam doživeo, a šta sam pročitao. Moram da se držim onih malobrojnih dokumenata koje imam o tome, da proverim kad je šta bilo. Ima tu još jedan problem. Nemci su recimo bili savršeno precizni i imam dokumentaciju u kom sam logoru kada bio, ali ipak sa greškama. Tako će u dokumente ući da sam rođen 1927, a ne 1929. godine. Moguće je da sam i slagao da bih ispao stariji, ali ja se toga ne sećam.“

Ivan Ivanji pleni svojom pojavom, optimizmom i duhovitošću, ali je istovremeno sistematičan i ozbiljan. Jedan je od onih, nažalost sve ređih, primera ljudskog i intelektualnog poštenja u najboljem značenju te reči. Zvanično je zabeleženo da je rođen je 24. januara 1929. godine u Zrenjaninu. Književnik je i prevodilac. Završio je srednju tehničku školu u Novom Sadu, studirao je arhitekturu, a zatim i germanistiku u Beogradu. Preko dve decenije bio je prevodilac za nemački jezik Josipu Brozu Titu kao i drugim državnim i partijskim funkcionerima ondašnje države. Paralelno s karijerom pedagoga, novinara, dramaturga i brojnim zaduženjima koje je obavljao u kulturnom životu Beograda i diplomatiji, Ivanji je pisao i od rane mladosti objavljivao poeziju, prozu, eseje, bajke i drame. Najznačajniji romani su mu „Čoveka nisu ubili“, „Dioklecijan“, „Konstantin“, „Na kraju ostaje reč“, „Preskakanje senke“, „Barbarosin Jevrejin u Srbiji“, „Guvernanta i Balerina i rat“, kao i zbirke pripovedaka „Druga strana večnosti“ i „Poruka u boci“. Dela su mu prevođena na nemački, italijanski, engleski, mađarski, slovački i slovenački jezik. S nemačkog i mađarskog jezika preveo je desetine knjiga i drama.

Život i delo Ivana Ivanjija putokaz su u ovim novim vremenima kako se može ostati dosledan sebi i sredinu u kojoj se živi i radi učiniti makar malo boljom. Pridružujemo se čestitkama s malim zakašnjenjem i preporučujemo vam da čitate njegove knjige. To je za jednog pisca najbolji rođendanski poklon.