Ivan Ivanović: Meni se čini da su oni gotovi

Koji profil gostiju nameravate da zovete? Da li će među njima biti političara? Da li biste Aleksandra Vučića, na primer, ponovo doveli u emisiju?

– Mislim da je „veče“ jedina emisija u regionu koja ima tako različit spektar gostiju. Od dece od sedam godina do mudraca u devetoj deceniji života. To se neće menjati. Što se tiče političara, od 2015. izbegavam da ih dovodim, jer donose samo probleme. Možda ću ponovo to raditi, ne znam, ali u ovom trenutku nije mi u planu. Pripadnici vlasti izbegavaju one koji im nisu „košer“, tako da mogu ja njih da zovem do mile volje, oni neće doći. Isto vazi i za predsednika. Pri tom, meni je uvek bilo važno da imam ekskluzivne goste, a ne one koji su tri puta nedeljno na televiziji. Iskreno, ko zna na šta bi to ličilo.

Koliko ste se tokom odmora bavio politikom? Aktivni ste na društvenim mrežama pa ste sigurno videli u kojoj meri su izbori u Crnoj Gori bili propraćeni. Da li je po Vama dobra vest što je tamo došlo do smene režima?

– Naravno da je dobra vest. Svaka promena vlasti u regionu je dobra vest. Samo tako mi u Srbiji možemo da shvatimo važnost principa smenjivosti vlasti, a u slučaju Crne Gore da vidimo da je moć u rukama naroda. Narod uvek može da smeni diktatora. Možda će morati da se bori dugo i naporno, ali na kraju balade moć je u rukama naroda. Možda će Milo opet naći načina da „preživi“, ali će građani Crne Gore uvek znati da mogu da ga pobede na izborima. To je i za nas važna poruka.

Svima u Crnoj Gori želim zdravlje, mir i blagostanje. Da uživaju u slobodnoj, nezavisnoj i poštenoj Crnoj Gori.

Nedavno ste ocenili da je ovo „poslednja četvrtina“ Vučićeve vlasti. Zbog čega tako mislite?

– Mislim da je očigledno da je ovaj režim truo i da se raspada. Da postoji neka polukrštena politička snaga na suprotnoj strani, odavno ne bismo pričali o Vučiću. Meni se čini da su oni gotovi. Da nemaju ovakvu kontrolu medija, nestali bi odavno.

Mislim da postoje velike šanse da izgube Beograd 2021. i da će to biti početak kraja. Naravno, to se neće desiti samo od sebe. Moraće ljudi da zanemare sopstvene komplekse i sujete i shvate sve ovo kao borbu za oslobođenje i smenjivost svih budućih vlasti.

Takođe ste izjavili da je ova vlast uništila novinarsku profesiju, ali i da su novinari dali sve od sebe da im pomognu. „Sujetni, ljubomorni i posvađani“, tako ste ih ocenili. Na koje novinare ste mislili?

– Na skoro sve. Nisam video takvo nejedinstvo i nerazumevanje situacije ni u jednoj drugoj profesiji. Može režim da smisli laži, ali bez poslušnih novinara to ne može ući u javni prostor. S obzirom da vlast kontroliše sve nacionalne frekvencije i 90 odsto printa, jasno je da su imali veliku pomoć novinara.

Zamisli da neko dođe na posao jedan dan i kaže sebi „ne mogu više da lažem narod“, to bi bilo divno. Ili da oni koji su nezavisni vode borbu za slobodu i pravdu čak i onda kada im se žrtva ne sviđa. Neki su već zauzeli pozicije za buduće fotelje i samo o tome razmišljaju. Ta novinarska lenjost, beskičmenjaštvo i sujeta bili su dobar temelj za ovaj Vučićev soliter zla.

Mnogi od novinara su bili na protestima, ali Vas tamo nije bilo. Zašto? Šta bi trebalo da se desi da i Vi aktivnije učestvujete u nekim narednim protestima, ako do njih dođe?

– Zanimljivo pitanje. Ne vidim kakve veze moj dolazak/nedolazak ima sa novinarima. Zašto bih ja išao ili ne tamo gde su oni. Podsetiću te, da ste upravo vi iz Danasa, u zajedničkom pismu svih iz redakcije, pokrenuli temu da ja nisam novinar već taksista, ugostitelj i zabavljač, i da pošto ne razumem tu profesiju, ne bi trebalo ni da je komentarišem.

Sada ovo pitanje… Siguran sam da bi neko od vas prekinuo porodični odmor na moru i došao na proteste koji su ne znam u čijoj organizaciji i sa ne znam kojim ciljem, ali ja nisam taj. Novinari nisu bili tamo organizovano, kao esnaf. Bili su oni koji su izveštavali i oni koji su otišli privatno. Ja sam imao svog reportera na ulici, kome je polomljen nos i mislim da je to dovoljno. Za razliku od većine, ja svaki svoj dan provodim u borbi za istinu i slobodu, pa ne vidim da imam neku obavezu da se negde pojavim ili ne. Plus, što kažu Amerikanci „don’t bring a big gun to a small fight“. Kad budemo znali šta radimo i u to krenemo ozbiljno i organizovano, videćete na ulici sve koji su vam letos nedostajali.

Da li su nam potrebna nova lica u politici, ili je nešto drugo problem kada je opozicija u pitanju?

– Ja ne mislim da je problem u političarima, nego u nama, u narodu. Političare treba da tretiramo kao činovnike, službenike, koji rade za nas. Bez mnogo emocija i strasti, strogo poslovni odnos.

Naravno da nam trebaju nova lica, ali se bez iskusnih ne može. Međutim, pre svega, ne može se bez plana. Zanimljivo, plan nemamo i o planu ne govorimo, a to je osnov za bilo koju promenu. Za sada gledamo ko nam je urban, a ko džiber, pa ćemo na osnovu toga da odlučimo, kao. Pre svega mi moramo da shvatimo da je moć u našim rukama. Država nam je oteta i moramo da je vratimo u ruke naroda, jer samo nju imamo.

Patriotizam se ne dokazuje mržnjom

Letovali ste u Hrvatskoj zbog čega ste opet bili na tapetu tabloida. Čini li Vam se da je njihova kampanja protiv kritičara režima, ali i svih koji ne misle kao aktuelna vlast, sve jača i brutalnija?

– U mom slučaju je intenzitet progona isti oduvek. Ja sam iz njihovog ugla izdajnik, plaćenik, ustaša i šta sve ne. Smatram te tabloide najgorim ljudskim muljem kao i sve one koji im veruju. Patriotizam se ne dokazuje na plaži, niti mržnjom. To su „unajmljeni revolveraši“ koji za račun raznih članova novonastalog establišmenta rešetaju koga treba. Za uzvrat, dobijaju novac, privilegije i po neki ćevap.