Ivan Ivić: Obrazovanje ne stoji dobro u politici nove vlade

Branko Ružič pripada tipu ministara menadžera. Njegov dosadašnji rad u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave ne govori loše o njemu kao menadžeru, a kako će organizovati i voditi resor obrazovanja zavisi od toga kakav tim će da izabere u Ministarstvu prosvete i kako će koristiti i ovakve falične institucije kao što su Nacionalni prosvetni savet, Nacionalni savet za visoko obrazovanje, Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja – kaže za Danas Ivan Ivić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu u penziji i jedan od najcenjenijih domaćih stručnjaka za oblast obrazovanje.

On kaže da postoje dva tipa ministara – oni koji su specijalisti za oblast kojom rukovode (što ne znači samo da rade u toj oblasti nego da su se bavili sistemskim pitanjima tih oblasti, da su vršili istraživanja, razvijali programe predlagali praktične mere…), a drugi tip su ministri menadžeri kojih ima i u drugim zemljama.

Ivić smatra da to što je mandat nove vlade ograničen mnogo više pogađa obrazovanje nego druge resore, jer se u obrazovanju malo šta može kratkoročno uradili.

Ipak, veruje da će Ružić za godinu i po dana, koliko je najavljeno da će novoizabrana vlada trajati, moći da ispravi neke od nepromišljenih poteza prethodnog ministra Mladena Šarčevića.

Ružiću u prilog ide i to što nije isključiv kao Šarčević, smatra naš sagovornik.

– Ružić je dok je bio na čelu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave pokrenuo inicijativu da se razradi problem decentralizacije u pet oblasti, među kojima je i obrazovanje. Ja sam radio taj deo i to je dosta dobro prihvaćeno, ali ništa od toga nije moglo da se primeni jer je Šarčević radio sve suprotno. Uveo je žestoku centralizaciju, svu moć je koncentrisao u sopstvenim rukama i u Ministarstvu prosvete, a često je donosio proizvoljne i neutemeljene odluke – ukazuje Ivić.

On dodaje da je glavni način decentralizacije u obrazovanju dekoncentracija sistema odlučivanja, a to znači prenošenje svih odluka o stručnim pitanjima na odgovarajuće stručne institucije čime se jača njihova uloga, umesto da se jača uloga Ministarstva kao upravnog organa.

Drugi oblik decentralizacije u obrazovanju je autonomija obrazovnih institucija i pedagoška autonomija nastavnika koje aktiviraju i institucije i pojedine nastavnike.

A sve to je bilo dovedeno u pitanje politikom dosadašnjeg Ministarstva, smatra Ivić.

Na pitanje šta bi još Ružić trebalo da ispravi tokom svog mandata, Ivić kaže da je sve što je urađeno u reformi gimnazija bilo nepromišljeno i loše, narušena je autonomija visokoškolskih ustanova, dosta problema ima i u nastavnim programima koji se donose suprotno deklarisanim ciljevima, jer umesto međupredmetnih kompetencija dominiraju faktografska znanja po predmetima.

Još jedan veliki problem je i nepromišljena digitalizacija, koja je uvedena „grlom u jagode“, bez razumevanja kao ona može doprineti rešavanju obrazovnih problema.

– Premijerka Ana Brnabić je više puta isticala da je obrazovanje važno, ali je to bilo samo deklarativno, a to što su ona i Šarčević radili su često bile improvizacije u duhu neke isforsirane digitalizacije. Digitalne učionice, digitalni udžbenici… sve to je uvedeno bez znanja i razumevanja – smatra Ivić.

Na pitanje kako ocenjuje to što se obrazovanje ne pominje kao jedan od prioriteta u ekspozeu nove stare premijerke, Ivić kaže da je to porazno.

Komentarišući činjenicu da SNS nije zainteresovan za resor prosvete već ga je prepustio koalicionom partneru, naš sagovornik kaže da je „očigledno da obrazovanje ne stoji dobro u politici nove Vlade“, te da je i ranije bio slučaj da se marginalizuje, iako je reč o sektoru koji je strateški važan, ne zbog samog obrazovanja, već zbog razvoja zemlje. A to vlast ne shvata, poručuje Ivić.

Matura

Ivan Ivić nije optimista ni kada je reč o uvođenju velike mature.

– Velika matura kao zamena za prijemni ispit je uvedena Strategijom koja je usvojena 2012. godine za vreme mandata Žarka Obradovića. Ona je predviđena jer su prijemni ispiti za upis na visokoškolske ustanove vrlo heterogeni, a problem i sa takvom koncepcijom je u tome što se ispituju znanja iz nekih predmeta, a to isto je sadržano u školskim ocenama u toku srednje skole – objašnjava Ivić.

On kaže da je takva koncepcija zastarela i da se lično zalaže za maturu koja bi bila neka vrsta samostalnog istraživačkog rada učenika pod mentorstvom profesora jer bi se na taj način ispitivale stvarne međupredmetne kompetencije (definisanje problema, pronalaženje i kritička selekcija informacija, samostalno zaključivanje i rešavanje problema…).