Foto: FoNet/Marija ĐokovićNasilje i osionost se ovde doživljavaju kao znak snage, znak da ćeš nešto postići i daleko dogurati, smatra Sofija Todorović iz Inicijative mladih za ljudska prava, dok novinar Ivan Protić ocenjuje da je nasilje postalo normalan vid komunikacije u društvu, a da ga najviše generišu ljudi na vlasti.
On je u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet istakao da ljudima na vlasti u tome asistiraju njihovi mediji, direktori javnih preduzeća koji su pod njihovom kontrolom i Srpska pravoslavna crkva, a da se građani suoče s nasiljem tek kada ih lično udari.
”To je nasilje u smislu bahatosti opštinskog službenika, nasilje u smislu višegodišnjeg čekanja na neku bitnu operaciju, jer i to je ugrožavanje prava na život, bilo je ljudi koji su umrli čekajući”, podseća Protić.
Kao jedan od autora izveštaja Beogradskog centra za ljudska prava o stanju ljudskih prava u 2023, on je još ukazao da je nasilje svako pominjanje kritičkih novinara u parlamentu, ali i uvođenje cenzure na skupštinske stenograme, napozivanje određenih novinara na javne događaje.
Kako navodi, tokom 2023, zabeleženo je 886 napada novinara na kolege novinare, a 50 do 80 odsto javnog novca dobijaju upravo provladini mediji u kojima se takvi napadi dešavaju.
Ovde ne postoji svest o javnom interesu, ne postoji sram ili stid, moralni kodeks u kojem se kaže da se nešto ne radi, ocenjuje Protić i konstatuje da postoje pojedinci koji su to poneli iz kuće, ali da nema društvenog kodeksa, već da se sve svelo na ono Vučićevo: ”Pa, šta?”.
On se još priseća da mu je pokojni Vojin Dimitrijević, kada su tokom devedesetih počeli s predavanjima o ljudskim pravima, rekao: ”Slušaj, sada smo krenuli na put koji traje 100 godina”.
U tom smislu, objašnjava Protić, put ka promenama podrazumeva lokalne akcije i pokrete, rad političara na terenu, od kuće do kuće, ali i da se svakom građaninu prenese poruka da je bitan, da je jedinka nezaobilazna u borbi za bolji život svih nas.
S druge strane, Sofija Todorović smatra da mi neminovno moramo da se vraćamo u prošlost i da vidimo gde su neuralgične tačke koje su dovodile do radikalizacije i neosetljivosti, kao preduslova za nasilje, šta su ideje koje su negovali, zagovarali i zastupali oni koji nasilje vrše.
Ona je u razgovoru s Tamarom Skrozza naglasila da nasilne reakcije na delovanje ljudi koji govore o nenasilnm praksama, mirovnom aktivizmu i suočavanju s problemima nisu posledica njihovog govora, već emanacija nasilja na koje oni reaguju.
”Tako nasilje samo sebe održava i tako krugovi kojima takva vrsta straha i takva vrsta nasilnih praksi odgovara, štite sami sebe od bilo čega što može da im umanji moć”, smatra Todorović.
Po njoj, nasilje je postalo način na koji vodimo političke razgovore, razgovore o problemima, pa i o tragedijama koje su nas sve duboko pogodile, a smatra se nekom vrstom kvaliteta, emanacije snage.
Kako napominje, najveći deo građana to vidi i nespreman je da se suočava s tim, pa od toga beži.
”Ljudi nisu postali apatični i nezainteresovani zato što ne znaju gde žive, već su to izabrali da bi se zaštitili, da bi mogli da sprovode neke svoje porodične stvari ili neke svoje aspiracije, a da ne budu zagađeni ili dodirnuti time”, obrazlaže Todorović.
Iako ocenjuje da bi to moglo da se smatra konformizmom, ona smatra da je to nažalost mnogim ljudima strategija za preživljavanje.
”Ja zapravo mislim da je ovde strah način na koji se vlada i mislim da to ljudi jako dobro razumeju”, zaključila je Todorović u razgovoru za FoNet.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
