Cvijetin Milovojević o štrajku glađu aktiviste za prava životinja: Razlika je između štrajka čiji je cilj publicitet i načina da se istera pravda

On je štrajk glađu započeo 30. oktobra „šetnjom“ iz Smederevske Palanke do Beograda, nakon što je u noći između 12. i 13. oktobra nepoznata osoba puškom ubila na desetine pasa na ulicama Smederevske Palanke. U beogradskom Pionirskom parku su ga sačekali aktivisti za prava životinja i tamo je devet dana čekao da mu predsednik Srbije Aleksandar Vučić odgovori na zahtev da se ovaj slučaj reši. On je traži i punu primenu Zakona o dobrobiti životinja. Međutim, odgovor od predsednika nikada nije dobio.

Novinar i politikolog Cvijetin Milivojević rekao je za „Danas“ da smatra da postoji razlika između štrajka čiji je cilj publicitet koji se potom može materijalizovati i štrajka glađu kao poslednji način da se istera pravda.

– U Srbiji su se do sada štrajkom glađu većina njih borila za ciljeve, pogotovo ciljeve običnih ljudi, kada bi ostali bez posla ili smatrali da su im uskraćena određena prava. To su uglavnom razlozi koji su izuzetno važni za ljude iz njihovih mikroperspektiva. Naravno, kada je reč o javnim ličnostima uvek čovek treba uzeti sa rezervom, jer većina njih ima potrebu za publicitetom i oni vrlo jasno razumeju šta znači takva vrsta komunikacije, gde se oni pojavljuju kao neka vrsta žrtve, navodi Milivojević.

Prema njegovim rečima, tada je jasno da će oni skrenuti pažnju medija, potom da će mediji skrenuti pažnju kod donosilaca odluka i da će oni time brže ostvariti svoje ciljeve.

– Svaki slučaj je pojedinačni slučaj za sebe i ni jedan se ne može generalizovati, naveo je Milivojević.

Štrajk glađu je specifično popularna metoda u Srbiji kao način pritiska za ispunjavanje pojedinih zahteva. Do sada su se njome uglavnom služili političari. U novembru 1996. godine, Zoran Đinđić, predsednik DS-a, u znak protesta zbog nepriznavanja rezultata lokalnih izbora najavio je da će poslanici koalicije Zajedno u Skupštini Srbije štrajkovati glađu. Ipak, Vuk Drašković je 2011. godine izjavio da nije bilo štrajka, jer je te iste noći 1996, uspeo da ubedi Đinđića da je bolje ići na svakodnevne proteste.

Za ovu ideju saznalo se upravo 2011. godine, kada je Tomislav Nikolić odlučio da gladuje zahtevajući raspisivanje izbora u Srbiji. Najava neodržanog štrajka glađu koalicije Zajedno tada je davana kao primer da su i demokrate nekada koristile ovaj čin. Nikolić je ovaj potez nazvao „ličnim i hrišćanskim činom“, a za vreme protesta posetio ga je i patrijarh Irinej, koji je ga je, navodno, ubedio da prekine štrajk žeđu.

Pre Nikolića, najpoznatiji štrajk glađu jednog političara iz Srbije bio je onaj Vojislava Šešelja 2006. godine. On je tada odbijao da uzima hranu kako bi ubedio Haški tribunal da može da se brani sam.

Tokom 2020. godine, poslanici Dveri – Boško Obradović i Ivan Kostić štrajkovali su glađu ispred Skupštine Srbije. Zahtevali su poštovanje Ustava i Rezolucije 1244 po pitanju očuvanja Kosova i Metohije u sastavu Srbije, neselektivan rad tužilaštva i sudova, zaštitu eparhija SPC i pravoslavnih vernika u Crnoj Gori, oslobođenje medija, kao i odlaganje izbora i stvaranje uslova za slobodne i poštene izbore. Njihov štrajk trajao je 11 i 9 dana, nakon čeka su se konsultovali sa lekarima i izjavili da smatraju da su ciljevi štrajka ispunjeni jer su uspeli da ukažu na nedemokratkosko stanje u Srbiji.

Štrajk glađu doktora Željka Ranilovića započet je prošle godine nakon što je javno objavio da je doživljavao mobing od v.d. direktorke Doma zdravlja Zemun Aleksandre Cvetković. On je dve nedelje bez hrane proveo u svojim kolima ispred ustanove, nakon čega je bio hospitalizovan zbog lošeg zdravstvenog stanja.

Od kralja Rame do Marion Volas i Gandija

Gladovanje da bi se nešto postiglo prvi put je zabeleženo u drevnim indijskim spisima koji govore o bratu prognanog kralja Rame. On je odbijao da jede kako bi nagovorio vlasti da mu vrate brata. Ova ideja postojala je u Irskoj pre prihvatanja hrišćanstva, a bila je i pravno dozvoljena. Ako je čovek osećao da zbog vas trpi nepravdu i zbog toga je gladovao do smrti na vašem pragu, morali biste da platite njegove dugove. Marion Volas-Danlop prva je u modernoj istoriji započela štrajk glađu 1909. godine. Ona je zbog borbe za pravo glasa žena uhapšena u Velikoj Britaniji kada je u Domu lordova citirala Veliku povelju slobode, engleski ustavni dokument iz 1215. kojim je ograničena moć engleskih kraljeva. Iz zatvora je puštena nakon što je 91 sat odbijala da jede. Jedan od najpoznatijih ljudi koji su štrajkovali glađu i pionir ovog postupka u modernom svetu svakako je bio Mahatma Gandi. On je nekoliko puta štrajkovao glađu, da bi poručio svetu kako je protiv britanske kolonijalne vlasti u Indiji.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Danasova škola novinarstva“ koji se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva za kulturu i informisanje.