Ivan Vejvoda: Srbija nikada istorijski nije išla ka istoku, Srbija živi od ekonomskih odnosa sa Zapadom

„Srbija nikada istorijski nije išla ka istoku. Mi smo oduvek bili okrenuti Evropi. Ako bismo se opredelili za istok, to bi se moglo uporediti sa odlukom Albanije 60-ih godina prošlog veka kada su prekinuli odnose sa Sovjetskim Savezom, približili Kini i postali potpuno izolovano, zatvoreno ostrvo s totalitarnim režimom. Smatram da to danas nije moguće“, rekao je u intervjuu srbija ne moze ka istoku za današnji broj Noovg magazina direktor projekta Evropske budućnosti i visoki saradnik Instituta za društvene nauke u Beču..

Srbija živi od ekonomskih odnosa sa Zapadom, odnosno dve trećine izvoza i investicija dolazi iz zemalja EU. Odnosi sa ostatkom sveta – Rusijom, Kinom i SAD – zajedno ne dostižu nivo odnosa koji Srbija ima sa EU. To samo pokazuje da smo mi neraskidivo povezani sa EU i njenim članicama.

„Svako ko bude na vlasti mora da bude suočen s realnošću, a to je da živimo i privređujemo zahvaljujući jakim privrednim odnosima sa EU, te da nema drugog puta za Srbiju osim evropskog. Izbor je između integracije sa EU ili izolacije – okruženi smo članicama EU i NATO na gotovo svim našim granicama“, kazao je Ivan Vejvoda.

Teško održiva neutralanost Srbije

Politika neutralnosti Srbije teško je održiva na duže staze, naglasio je on: „U Austriji od 1955. postoji vojna neutralnost, koja ne znači i političku neutralnost. Srbija može da bude vojno neutralna, poput Austrije, Švedske ili Finske. Evropski smer Srbije se, smatram, ne može promeniti. Te osnove su postavljene još 2000. Vladom na čelu sa Zoranom Đinđićem, kandidaturom za članstvo u EU 2009, te početkom pristupanja 2014. godine.“

Prema njegovim rečima, politika sedenja na više stolica više neće moći, što pokazuju glasanja Srbije za brojne rezolucije u UN po pitanju rata u Ukrajini.

Shvatanje da bi pridruživanje Srbije sankcijama Rusiji zapravo nagovestilo spremnost Srbije da prizna nezavisnost Kosova i Metohije, Vejvoda smatra suviše pojednostavljenim.

„Dug je put do nezavisnosti Kosova, odnosno stolice u UN. Pet članica EU ne priznaje nezavisnost Kosova. Treba brojne stvari da se dogode da bi se o tom pitanju raspravljalo u Savetu bezbednosti UN. Pitanje Rusije i njihovog veta u SB u tom smislu je daleko. Ono što je najbitnije za Srbiju jeste da se opredeli da ide ka rešenju odnosa sa Kosovom, jer nije u njenom interesu da ostane nerešeno“, kazao je Vejvoda i podsetiokako je više puta je jasno rečeno da Srbija ne može da postane članica EU dok se ne reši pitanje Kosova.

Ako želimo da budemo deo EU, to znači da Srbija mora da ide ka normalizaciji odnosa s Kosovom. Ključno pitanje je šta Srbija želi, na koji način i koliko brzo da reši pitanje Kosova. To je shvatao i Đinđić, koji je posle petooktobarskih promena tražio da se to pitanje što pre reši, a to znači ići u susret teškim odlukama. Kako je on to metaforički tada rekao – “gutanje žaba”.

Ne nazire se kraj krize izazvan invazijom Rusije

Do 24. februara svet je živeo u poretku nastalom 1989. padom Berlinskog zida, u bezbednosnoj situaciji koju su prihvatale sve strane. Teško je predvideti sve posledice ruske invazije u Ukrajini, ali je u toku prestrojavanje sveta, a Srbija ne sme da dozvoli da bude izolovano ostrvo u toj novoj geopolitičkoj realnosti, naglasio je Ivan Vejvoda.

Prema njegovim rečima, kraj krize izazvan invazijom Rusije se ne nazire, kao ni sve njene posledice u bezbednosnom, političkom, ekonomskom i socijalnom smislu.

Odgovarajući na pitanje u kojoj meri sankcije pogađaju Rusiju, a koliko nanose štetu samoj Evropskoj uniji, Vejvoda je kazao da su „sankcije tupo oružje“ i „jedino sredstvo između mira i rata“.

„U Srbiji smo doživeli šta to znači 90-ih godina. Sankcije imaju svoje dejstvo, ali je potrebno vreme da se osete posledice. Sankcije Rusiji jedne su od najobuhvatnijih, posebno deo koje se odnosi na Centralnu banku RF. One će sigurno imati efekta na Rusiju. Uostalom i ruski političko-ekonomski ekspert Sergej Karoganov u skorašnjem opsežnom intervjuu za italijanski dnevnik Korijere dela sera rekao je da se već osećaju efekti sankcija, ali da je ruski narod istorijski otporan“, kazao je Vejvoda.

Kada je reč o efektima sankcija na EU, činjenica je da se trenutno vodi rasprava o uvođenju sankcija na uvoz gasa, nafte i uglja: „Ukoliko dođe do eskalacije u Ukrajini, smatram da će doći i do uvođenja sankcija u ovim oblastima iako bi, recimo, u Nemačkoj i Austriji posledica uvođenje sankcija na uvoz gasa imala velike ekonomsko-socijalne posledice.“

Jedna od posledica trenutne istorijske promene je da je Nemačka proglasila da će do 2024. da se oslobodi energetske zavisnosti od Rusije, koja će morati da se okrene drugim tržištima, poput Indije ili Kine.

Eventualno pridruživanje Beogarda sankcijama biće postepeno

Ako se Beograd priključi sankcijama EU Rusiji biće to postepeno.

„Ne smemo dozvoliti da nam se ponovi da nismo svesni promene na svetskom nivou, kao 1989. Milošević te godine nije shvatio istorijsku promenu i umesto da povede državu ka evropskom putu, uputio ju je ka uništenju, ratu, razaranju, osiromašenju… Na evropski put se Srbija vratila tek 2000. U tom smislu smatram da trenutno rukovodstvo Srbije mora da bude svesno geopolitičkih promena u svetu i da izabere put koji je najbolji za Srbiju. Nakon glasanja u UN za rezoluciju gde se osuđuje povreda suvereniteta Ukrajine, bili smo svedoci da su predsednika Aleksandra Vučića zvali brojni lideri sa Zapada koji su se pozitivno izrazili zbog tog glasanja i ujedno naglasili da cene taj potez Srbije. Upravo taj potez može se videti kao spremnost Srbije da u jednom trenutku uvede sankcije Rusiji, ali to je postepen proces“. kazao je Vejvoda za Novi magazin.

Ni Kini ne odgovara ova nestabilnost

Kina je jedan od ključnih aktera u svetu danas. Govori se već duže vremena o G2 svetu – u kojem su SAD i Kina ključne zemlje. Sa ovom krizom neki čak pominju G0 svet, u kojem niko više nema preimućstvo. Ako to ostavimo po strani, Kini sigurno ne odgovara ova nestabilnost i neizvesnost, te traži način za izbalansiranu ulogu u kojoj ne osuđuje rusku invaziju, ali na određen način daje do znanja da je u interesu svih da se suverenost i integritet zemalja poštuju i da se kriza što pre okonča.

„Kina je vezana za mnoštvo velikih američkih i evropskih investicionih, industrijskih projekata, i to ne samo u automobilskoj industriji. Njen privredni rast zavisi od stabilnosti u svetskim tokovima i ovakva kriza i rat nipošto joj ne odgovaraju“, ocenio je Vejvoda.